Учитељ

Како да се изводи настава поз. природе у основној школи _ 689.

· Часови . шетње, њихове тешкоће и њихова недовољност. — Да би се деца приближила природи препоручује се: нарочито излаз у природу, разни излети и рад ван школе и њених зидова. Учитељ води у одређене дане своје ученике у поље, у шуму, на ливаду, и тамо на лицу места са њима уочава разне биљке и животиње. Ови су. излети нарочито за препоруку, па макар и не дали оне резултате који се од њих траже. Они дају јасног доказа наставнику, да је реалност сасвим друкчија, но што се у школи даје разумети учећи уџбенички поједине лекције. Али овакви излети имају и својих мана. Једна од њих је и та: што је природа богата утисцима, што време у природи тако брзо пролази, што је велики број ученика те сваки не може довољно да уочи оно у што би требао да дубље прозре и разуме. Сем тога, услед различитих и безбројних утисака у природи, сваки онај који је водио такве (излете) екскурзије зна: како је тешко одржавати дисциплину пажње једне групе и задржати се само. на једном објекту ради дубљег упознавања. Како и најмањи момент, инцидент брзо их расеје или забави: птица која кружи изнад њихових глава, лавеж некаквог пса, зујање пчела и др. за

· Већина верује у оно што им учитељ говори, и верује да су видели и оно што нису видели. Да би сваки од ученика могао видети и свестрано упознати један предмет, посматрање би требало да траје дуго те би брзо прешло у досаду. Зато и поред свега оваква посматрања у већој заједници остају доста штураи површна. ·

Како да посматрају наши ученици. — Сада настаје питање: па како да се науче наши ученици да посматрају» Како омогућити да деца отворе своја чула: свету мириса, звукова, боја, разних облика и др Чује се жалба: да школа занемарује стварност, што је у многоме истина; да њена настава није прилагођена средини, што је такође истина. Али смо такође видели: како је тешко продрети у средину и применити у пуном смислу реалност у настави и васпитању. Педагози се труде да тај недостатак надокнаде школским музејима. Русо је и ту успео. Али нико и не помишља да даје као што је то он радио једнога васпитача на једнога ученика. Аристократска концепција Емила није применљива у народним школама. пина

"Стога ћемо покушати да решимо ово питања идући и даље од Русоа. Ми нећемо говорити о васпитачу, који прати устопице свога ученика. Пустићемо самога ученика у слободу, да сам руководи својим васпитањем. Солуција једнака за све и практична. Помоћу једног методичког упутства, свакодневног вежбања, ми ћемо приморати ученика на директно посматрање, детаљно и прецизно. Уместо да му за посматрање у природи одредимо два или три часа недељно, он мора свакога дана да испитује више предмета, и да забележи оно што запази. Он ће се преварити више пута. У толико боље. Он ће се преварити, али он ће видети, додирнути, чути, приметити; просудити и резоновати лично, а не посредством свога. наставника или уџбеника. Уосталом, доцнија посматрања

Учитељ 44