Учитељ

Како да се изводи настава поз. природе у основној школи _ 691

питања по којима се за обавештење треба обратити слуху, мирису, укусу и пипању.

Вежбе посматрања задовољавају дечију радозналост. Деца су врло радознала, Радозналост чула и интелигенције јесте најнеодољивији инстинкт из доба раног детињства. Оно чиме се деца најрадије интересују то је све што је ново, што је упадљиво, што се креће, што живи. Докле год не буде задовољена његова жеља за познавањем чини га пажљивим. Па како нам је њихова пажња веома потребна то се треба трудити, да се она што дуже очува и да буде што напрегнутија. Зато је треба потстицати увек са новим предметима, а да се дете не би заморило задржавајући му пажњу на једном предмету то ћемо му истовремено дати да посматра више предмета, више разноликих појава. Тако ће дечја пажња остати увек будна а радозналост ће их гонити све дубље у решавању природних загонетки, природних особина и појава.

Корист коју добијамо од ових вежбања биће утолико већа уколико се будемо пустили у детаље. На сваком предмету постоје главни и споредни делови. Код биљака су главни делови уочавање прашника и тучкова, а код животиња разликовање кичмењака. Раст и боја споредне су одлике. Анализа предмета и његових делова показује најбоље узајамни однос између њих. Док су нам њихови односи непознати дотле не можемо упознати 06јекат. Један часовничар познаје часовник зато што лако може да нађе место свакоме точкићу и да свакоме од њих одреди улогу и однос према осталима.

Вежбањем у посматрању треба да се дође до општих идеја. — Већ смо видели да посматрање има велику вредност. Само је њиме наука прибавила разни материјал. Знање се постиже богаћењем чињеница, као што се кућа гради циглама. Треба дакле имати једну велику количину цигала па да једна кућа буде ивисока и пространа. Али неко ће можда приметити: да је нагомиланост чињеница само камара цигала, а не још и кућа. Зато се нећемо ограничити само на проста посматрања. Када сличне чињенице постоје већ у довољном броју, треба их тада груписати око једне идеје, једном речју извршити генералисање. Посматрање, упоређење и генералисање три су ступња духовног развоја; који нас воде објашњењима и научним хипотезама.

Према овоме што смо до сада рекли резултира да природна тенденца у испитивању спољњег света констатована код деце треба да буде дисциплинована и оријентирана ка методичком посматрању. Тражење и откриће чињеница поверена су детету, учитељ само руководи овим тражењем, контролише резултате и проверава тачност посматрања; исправља и допуњује. Тако се између њега и ученика васпоставља једна плодна колаборација, јер сваки чини оно што треба да чини. Једни раде сами за себе, други надгледају и рукују овом; активношћу.

пасивности ученика. не може бити ни говора. ·Нека први покушај изазове други, нека-једна савладана тешкоћа потстакне амбицију за новим триумфом. Нека учитељ створи интерес (за

44%