Учитељ

Методска. јединица чланак: „Два зеца 695

„Е, побратиме,“ рече Златиборац, „ти знаш што живиш! Ево овде трн, онамо жбун, па до њега пропланак, малко даље купушњак, па воћке саднице: жива згода за зечеве. Баш ти царујеш у овој згоди, у овој питомини!“

Још он бејаше у тој речи, а керови залају близу њих.

Златиборац начуљи уши, да боље чује откуд долазе зли гласи, па да стругне, али га Лужничанин притисне шапом рекавши:

„Да ниси мрднуо! Пролашћеш!“

„Како за Бога2“ ; | „Тако, то је ловац. Он чека да ми излетимо на пропланак, па да нам срце

разнесе оловом.“ :

Мртви страх претрпи весели Златиборац, докле се керови удаље. Затим рекне:

„Вала, побро, на част ти сва ова згода и питомина. Идем ја у моју златиборску пустињу: дивља трава, али здрава глава.“

Децо, сад ћу вам још једанпут прочитати и објаснити оно што не будете знали. Читам и други пут са заустављењем код

непознатих израза за децу.

Шта је то, децо, Златибор2 Да листе то чулир Златибор је децо, једна висораван. Ко зна шта је висораван» (Знају из припреме за земљописну наставу). — Висораван је високо земљиште а горе равно или таласасто. Шта су то јелаци» — То су, децо, мале јеле. То је земљиште са младим јелама чије су гране близу земље. Под те гране може зец да се сакрије кад чује да орао закликће у ваздуху. Шта значи реч „шмутне“.2» — Побегне, сакрије се. Шта је то „ћавне“> — Лане. А шта је Лужница» — Равница, земљиште са луговима. А шта је лугг — То је, децо, млађа шума. Ко је у овој причи Златиборацг — Зец који живи у Златибору. А ко је Лужничанинг — Други зец који живи у Лужници. А кога још можемо назвати Златиборац и Лужничанин» — Људе који живе у Златибору и Лужници. Да ли се сећате кад сам вам у пољу показивао жбун. Шта је жбун» — Мало ниско дрво или трн. Показивао сам вам шта је пропланак. Где смо га посматрали» — У Шумарицама јесенас. Објасни ти шта је пропланакг — Пропланак је чистина, чисто земљиште опкољено са две или са три и че тири стране шумом. Где чека ловац зеца — Ловац стоји у шуми и чека да зец наиђе на пропланак, и онда га гађа. Шта зовемо садницом> — Посађена воћка. Шта значи реч „стругне“2г — Побегне. Где је већа питомина у равници или Златиборуг — У рав-

ници. А за који крај — земљиште кажемо да је у питомини» Где добро успева жито, поврће, па и воће. Шта се сматра у овој причи „пустињом>“ — Златибор. Зашто Шта не успева на Зла-

тибору» — Пшеница, кукуруз, поврће и воће. А где све то успева. (Давати деци прави појам пустиње у овоме је случају и непотребно, јер је права пустиња где је сам песак, без воде, биља дрвећа и животиња. Довољно је повући разлику између равнице и Златибора).

За време овога објашњавања исписао сам речи које су деци биле непознате (именице у 1 пад. једнине, а глаголе у начину не одређеном, мада би се глаголи могли писати и у оном времену у коме су у тексту).