Учитељ

Стакло | | Е ИК

зрње“. Кад се кроз стакло провиди, онде је оног „Провидно“. Да ли сте га питали, да ли је меког „Тврдо — врабац је ударио, па није ипак успео да га разбије.“ А кад бих ја ударио каменом» „Разбило би се,“. Па какво је, кад се ломи» „Ломно је — моја сека је јуче разбила лампу“. Сада да кратко запишете о стаклу. Траже шему и споразумевају се, стакло: провидно, тврдо, ломно. — А сада да мало изађемо напоље! Како је напољуг „Светлије него у учионици.“ То је ваљда зато што овде нема стакла» „Не. не — кад би учионица имала све од стакла и у њој би било исто светло“. Хајде, да уђемо мало у подрум. „Овде се ништа не види, овде је мрак — молим да идемо напоље“. Да ли би у учионици могли да направимо мрак» „Кад би зазидали прозоре.“ Би лим подрум могао бити светаор „Кад би метнули прозоре.“ Можда и друкчије» „Да само отворимо зид“ Па како би било кад би био само отвор, рецимо, у нашој учионици „Хладно, хладно!“ Зашто није хладно кад је стаклог „Оно не пушта хладноћу.“ — Е, па зашто нема на подруму прозора, као на учионици» „Треба да је хладно.“ Шта све остављамо у подруму Деца сада у слободном разговору описују подрум и ствари које се остављају у њему. Враћамо се у учионицу. — Зна ли можда неко од вас како се прави стаклог „Не знамо, не знамо — причајте нам!“ Деци из МУ разреда кажем да се сместе у задње клупе, за то време обилазим остале разреде. Неколико сјајних цртежа великог прозора, залет врапца, па чак и окренуте дечије главе. Тражим тумачења од малих приправника. Други разред моли одобрење да прави и врапчија јаја: уситниће креде и тиме обелити јаја од иловаче. Трећем препоручујем да један другом прегледају задатке. — — — — =

„У давно; давно време људи нису лепо живели као ми данас. Ви се сећате како је живео онај стари, стари: чича из Крапине, о коме сам вам већ приповедао. Ви знате да је његова кућа била _ у пећини, да му је секира и друго оруђе било од камена. Шта мислите, да ли је он имао овако лепу чашу, ову зелену лампу, прозоре на својој пећини2 (Није, није!) Дуго, дуго су људи били без стакла. Њихове куће нису имале прозора — биле су мрачне и дању и ноћу; а ако су понекад оставили отвор, онда је кроза | њу осим сунца и светлости улазила зима и падала киша. Ето, тако "су људи живели без чаша, прозора, лампи и свега другога што ми данас имамо направљено од стакла. Тако су људи живели у мрачним собама.... Али једног дана догодило се нешто што нам је открило ово стакло, које ми тако много употребљујемо. Неки давни чобан чувао је своје стадо и свирао у свиралу. Крај њега је прскало суво грање набацано на упаљену ватру. На томе месту, где је пасло његово стадо, било је много кречњака, Да ли знате шта се добија од кречњака» (Креч). Долетео је један млађи чобан и донео један белкасти камен. Ево баш овакви! (Деца разгледају «белутак.) Тај камен се зове белутак. Деца узвикују бео! белутак! После су она два чобана ситнили тај белутак' и сипали ту прашину међу жеравице, пепео'и створени креч од кречњака. Опазили су да та смеса'од ситног белутка, креча'и пепела постаје