Учитељ

Библиографија 111

„логија свршетак а, можда, и крај западно-европске екстремне материјалистичке и рационалистичке идеологије, а никако нека. специфична руска оригиналност. „Упоредо са овом књижицом д-р Патакија ваља прочитати: д-р М. Крстић: Просветна политика Совјетске Русије и студије проф. Сергија Хесена: Школа у совјетској Русији („Педаг. књижница св. 46 и 47) и Совјетска школа крајем пјатиљетке („Педаг. књижница“ св. 68).

|. Зарг: Ра;ћоапанга 1 зостојофја. Ргеуео = Ттапсизког 56. 1. 5%. Грдауаб Кој алтиса, »5увН озћ«, Веостад, 1935, зт. 80, бг. 62, фл. 10. — Ова брошура има чисто полемички карактер и хоће помоћу дијалектичког материјализма да сруши психоанализу доказујући да прави диамат не може да усвоји психоаналитичке ставове, најмање њен поглед на свет и да се психоаналива и марксизам не могу да помире те да се и фројдивзам не може увити у дијалектички плашт без опасности по диаматске ставове. Стварно речено, психоанализа и фројдизам су за марксисте опасан тројански коњ.

Међутим писцу ове књиге апсолутно није позната, савремена руска. философска п социолошка диаматска литература. Нигде ни помена о радовима А. Деборина, Д. Рјазанова, Б. Биховског, И. Лупола, В. Познера и др. Отуда, су његова излагања врло штура и недовољна, пако се аутор трудио да у духу латинске расе буде и јасан и занимљив. Чудна је то ствар да западни европљани тако мало познају диаматску литературу истока, а тако се охоло понашају да све знају и да је њихова реч тек права реч п права истина.

Али постоји једна ствар у свих писаца днамата и економата п са. истока, и запада, које се они јако боје и коју далеко обилаве када је реч о њима, психоанализи и фројдизму. Суштина првих учења, је у ставу, да је главни покретач човековог живота глад или натон за материјалним добрима, а све је остало „надградња ; суштина психоанализе је корист и сви виши мотиви 940вековог делања су сублимација користи. Дакле, оба учења изводе више из нижега пи идеална суперструктура постаје из мрачног и хаотичног нижег начела. У име „човека“ и једно п друго учење збацују човека са његовог царског места у низине.

Једно је јасно, да никада диаматски принцип неће показати своју пло„доносност док остају у оквиру једне чисто страначке филозофије, већ ће показивати све већу и већу укоченост и шаблонизацију која не може да задовољи људе слободног духа. А окови које спрема таква филозофија опаснији су од евих телесних окова. '

Никола Р. Кирић: Приручник за народна забавишта и ниже разреде народних школа. Велика Кикинда — с. Иђош, 1935, 80, стр. 120, цена 20 дин. ускоро (1937) се налазимо пред стогодишњицом оснивања првог дечјег забавишта од стране Фридриха Фребела. Од тога времена до данас, и теорија и пракса дечјих вртова нарасла је до невероватне висине у главним европским и америчким државама. Код нас пак ова врста литературе слабо је развијана, нарочито је слабо развијена практична литература, те се може рећи да, је ова т. Кирићева књига прва у својој врсти.

Приручник је подељен на 30 одељака, који иду овим редом: игре, воће, животиње, птице, водоземци, бубе и црви, чула, обућа и одело, чистоћа, храна и пиће, посуђе, намештај, делови собе, распоред куће, дан и ноћ, породица, забавиште итд. Углавном, овај је Приручник рађен по Фребеловим начелима, а методске јединке су обрађене дијолошки.

Овом Приручнику желимо распрострањење не само међу нашим забавиљама, но и међу наставницима | разреда основне школе, јер у њему могу наћи доста подесног градива за стварну наставу. Од своје стране молимо писца, да у другом издању свога Приручника изнесе и теорију дечјег врта и обрати пажњу и на друге врсте дечјих вртова сем Фребелових, као што су Монтесори, Декроли и др. и да распоред градива изврши по годишњим временима. Испрпна библиографија ове врсте литературе на нашем језику, приложена на крају књиге, само ће увећати вредност Приручника.

Грујица Аџемовић: Златна књига са четири јавна предавања за економско унапређење земљорадника на селу, Панчево, 1935, 80, стр. 48, цена 10 дин., издање пишчево Београд, Стојана Протића 17. — У овој популарно написаној брошури, писац је штампао своја четири предавања. У првом саветује општин-