Учитељ

7110 Библиографија

не може ући у срж педагошке преблематике, јер она се заснива на психологији која учи да је душа само бума појединих чулних ортана.

_У том смислу требале су да се крећу критичке замерке „Монтесори метода“, јер само таква критика може потпуно да савлада Монтесори педатогику, а то никако неће постићи обично негирање: „не иде прогресивном линијом. Јо: можемо да пожалимо и то зашто г-а Штајн није искористила и сву јутословенску лектиру о истом питању искористила је само један слаб журналистички чланак. Тако исто што није написала један одељак о Монтесори педатогици и југословенском васпитању и о могућности примене њенога метода у нашим приликама. За упознавање Монтесори педатогике најбоље је превести њена најважнија дела.

О-г бфемап Рафаки ЗомјећзКа сКоја, Ластећ, 1934, зт. 80, 5.р. 64, Фа. 15. Тадатас »М!илегуа«. — Д-р Патаки хоће у овој књижици да „изложи и идеолотију и организацију совјетске школе“ (14). Писац још у уводу наглашава: „тамо се прекида и напушта континуитет европске културне мисли (8) и тамо се мењају „основе културне оријентације, а преко ове и погледи о задацима, узгоја. и школе“ (4). Да би читаоцима била, јаснија разлика између западно-европске и нове совјетске мисли, д-р Патаки у одељку „Идеологија западно-европског културног круга“ (5—17) излаже развој европске идеологије и данашње њено тумачење, Ограниченост простора књижице јако је сажела само пишчево излатање на штету ствари којој је д-р Џатаки хтео да послужи, и на читаоца довољпо неверзираног овај одељак оставља утисак излагања „у ораховој љусци“. Не бисмо се сложили са поштованим писцем да је Платонова филозофија претежно деловала на западно-европску мисао, ту је Аристотелова улога много већа и баш европски рационализам који има дубоке корене, како писац тврди, чак у Талесу са Милета дошао је сада дотле да је антропоса прогласио за теоса и отишао у све оне екстреме који се данас навивају атеизмом, материјализмом и економизмом. Даље — писац савремену званичну диаматску мисао у Русији не излаже подробно већ је укратко помиње. Мишљења смо да је то недовољно, прво, што и сама вападно-европска мисао није потпуно оригинална и што је она много изгубила баш зато што се одвојила од опште евроазиске мисли, а друго, што ранија руска мисао није у целини пошла током рационалистичке. европске мисли, већ је постојао извесан паралеливам развоја: с једне стране (можда од Петра Великог) руска мисао се развијала под заставом потпуне „европеизације“, а с друге стране развијала се оригинална, („словенофили“ и даље) руска мисао, која је себе оплођавала најбољим постигнућима европске ин азиске мисли, и у том смислу дала, најгенијалнија дела своја, по којима се и сада Русија цени као један „културни круг. Организовање совјетске мисли на диаматским принципима, када се ствари промотре до корена, показује супротност тврђењима д-р Патакија на стр. 8, јер днаматски принципи нису творевина ни резултат развоја руске већ баш западно-европске мисли. Што се пак присталице диаматских принципа у Русији бацају дрвљем и камењем на садашњу западно-европску мисао, то није требало да збуни д-р Патакија: ствар је јасна, совјетска диаматска мисао је само продужење западне-европске рационалистичке и материјалистичке неорганске мисли. А да ли је таква идеологија добра или не то је друга ствар.

Уопште речено, непознавање руског језика и све његове литературе највише шкоди самим европљанима, јер тако они често доносе врло нетачне за: кључке о ранијој и садашњој Русији.

У даљим излатањима, ослањајући се највише на проф. С. Хесена и на неке совјетске писце, д-р Патаки нам је изложио све оне велике пертурбације у покушајима да се теориски заснује и практично спроведе чиста комуни“ стичка школа, па иако у „грубим контурама“ и ликвидацију ранијих теоретичара и практичара те школе и њихову замену новим људима, који ће по партиским директивама спроводити оно кров школе што партиски конгреси одреде.

Д-р Патаки је писао само „реферат“, а не и критику. Међутим правилно равумевање савремене совјетске школе, управо њене идеолошке структуре, мотуће је тек онда, када се на широкој основи, у већој и критичнијој студији, изнесе п сав идеолошки рад совјетских писаца на развијању диаматских принципа и њиховом утицају на школу. Тако ће се видети да је диаматска идео-