Учитељ
768 Милутин Станковић
начин српско-хрватски учитељи посташе у овоме времену први лионири идеје јединства Срба и Хрвата и везе Југословена Аустро-Угарске монархије са народним Пијемонтом, коју су велики умови нашег народа и раније успостављали и предавали као аманет познијим нараштајима.
=:
Све велике идеје, које су кроз историју рода људскога славиле своју победу, имају да захвале у првом реду онима, који су у свој апостолски рад поред осталог умели унети и одушевљење које је загревало срца људска за победу тих идеја. Јовић је био један од тих људи који је своје одушевљење преносио и на остале и тиме служио великом идеалу јединства раздвојене браће. Његов рад у овоме погледу био је олакшан у толико, што је тада на челу хрватског учитељства био човек који је такође имао правилне погледе на наш народни проблем. То ЈЕ био знаменити вођ хрватског учитељства у томе времену Иван Филиповић.
Још на почетку 1892 године, Јовић је писао своје прво писмо Ивану Филиповићу, у коме је истицао потребу узајамности српског и хрватскогог учитељства зарад виших циљева нашег народа, и предлагао да хрватско учитељство пошаље своје делегате на скупштину србијанских учитеља, која је 1892 године одржана у Шапцу.
То је у исто време имао бити и први долазак хрватских учитеља у Србију.
На писмо Јовићево убрзо је стигао одговор Ивана Филиповића, претседника Савеза хрватских учитељских друштава. Филиповић је писао да се радује томе позиву и да га прима. У име Савеза он јавља да као делегати хрватског учитељства долазе у Шабац на учитељску скупштину: Даворин Трстењак, управитељ школе у Костајници, Јосип Цигановић, учитељ из Загреба, Милан Кобали, учитељ Вежбаонице из Загреба, и Јосип Кирин, тајник Хрватског педагошког књижевног збора.
Девета учитељска скупштина србијанских учитеља одржана је 6, 7 и 8 јула (по старом) 1892 г. у Шапцу, у згради Шабачке гимназије. Седнице су биле у окићеној сали у којој је на једном зиду било извешано богато украшено и у сребро заливено оружје српског војводе из Карађорђевог устанка, поп-Луке Лазаревића.
Скупштинска седница већ у велико је била почела, кад приспеше делегати Савеза хрватских учитељских друштава. Њих је скупштини претставио тадањи члан главног одбора Учитељског удружења Урош Благојевић. А кад се бурни поздрави мало стишаше, узе реч у име гостију из Хрватске Даворин Трсшењак, богодани говорник, у коме се још онда оцртавао будући вођ, мислилац и пророк југословенске будућности, један од оних који светле и загревају душе и будућих нараштаја. У сали завлада тајац, јер је сваки желео да чује шта ће претставник Хрвата рећи.