Учитељ

780 Милић Р. Мајсторовић

појединих предмета. Дакле, по др. Манову, методика засеца у наставио искуство и претреса појаве тога искуства у разним наставним условима и корегује их и допуњава искуством. Држећи се државног програма, писац је радио ову Методику. Интелектуалном, моралном и социјалном развићу служи: стварна настава, веронаука, језична настава, географија, историја, рачун, геометрија и познавање природе; уметничком развићу служи: цртање, лепо писање, певање, мушки и женски ручни рад; а телесном развићу гимнастика са дечјим играма.

Методика на обучението вђ прогимназиитћ (1 изд. 1929) је наставак конкретизације дидактичких принципа у настави и намењена је наставницима прогимназија. По нашем писцу настава у прогимназијама разликује се од основне наставе, јер прогимназије у Бугарској су „надградња“ над основном школом и свршетак народног образовања бугарских грађана. И у овој методици поред осталог градива наведене су неколике огледне методске јединице из сваког предмета.

Велико практично дело, које је др. Манов у заједници са Ив. Крстевом замислио и израдио још 1908 год. претставља Пракшикаша ни презо порваша училмицна година (М-то изд. 1930) и Практикаша ни презђ втораша училшцна година (1 део Ш изд. 1926 П део Ш изд. 1927 Ш део Ш изд. 1927). Оба дела по садржини донекле нас потсећају на дела ове врсте Ст. Басаричека и Ј. Миодраговића. Методска основа прве књиге је у томе, да се све наставно градиво зида на унутрашњим дечјим побудама и снагама. Захтев да се стварној настави да централно место у укупној настави 1 разреда сада је реализована чињеница бугарске основне школе. Књига износи нове подухвате и нове. облике рада и хоће да буде саветник наставнику у његовој пракси, али никако нема намеру да се прими као шаблон који спречава лично учитељево дидактичко стваралаштво. У другом делу, које је посвећено настави П разреда изнета је пракса тога разреда као лични оглед и као један од стимулуса за читаоце његове. Стварна настава у !: раз. базира на принципу годишњих времена и око тога се групира, као што је познато, сав остали практични рад. Други део праксе П раз. посвећен је пракси религиозне и моралне и језичне наставе, а-трећи део настави рачуна, ручног рада, цртања, певања, гимнастике и игара. Да су ове књиге лепо примљено од бугарских учитеља најбољи је доказ и то што су доживеле по неколико издања.

Године 1925 појавило се прво 1932 и друго издање метоличког списа др. Манова: Рмководство за преполаванешо на грамашиката ве основнишћ училиша, у коме су са теориског и практичног становишта решавани проблеми граматике у основној школи. Пошто је, по писцу, настава процес који не значи само рецепцију, већ нешто више од тога, то и настава граматике није добро психолошки заснована у бугарској основној школи и потребно је друкчије излагање њене апстрактне материје, која може уистини да постигне „живи извор сазнања“. Граматика није предмет који треба да се учи, већ предмет који треба да се изгради у свести,