Учитељ

Зе 075. 16 Но Аншон А. Скала:

У овим члановима Закона о народним школама подвучен је прво заједнички рад школе и дома, друго сарадња заједнице школе и дома са свима надлештвима, која имају посла са васпитавањем и заштитом деце, а општинској управи се најзад ставља у дужност, да нарочито у погледу васпитања и заштите деце ван школе указује народној школи сваку помоћ.

Закон о народним школама на више места прописује на који начин управна општина треба да помажу народну школу у погледу заштите и васпитања деце.

Али пре но што пређемо на оне чланове закона, у којима је реч о дужностима општина, потребно је да се упознамо са установама које Закон о народним школама прописује за васпитање и образовање, за здравствену и социјалну заштиту деце.

Ш Установе за васпитање и заштиту деце

а) За васпитање деце од 4 до 7 година живота отварају се у смислу 5 13 забовишта. Забавишта се могу отварати на захтев општине, кад се за похађање упише најмање 50 деце. У забавишту се деца васпитавају по нарочитом програму и на начин, који прописује Министар. просвете. Забавишта су државне народне школе у смислу 5 7 Закона о народним школама. Приватна се забавишта не могу отварати (5 164 Закона о народним школама).

6) За васпитање и образовање деце од 7 па до навршене 15 године код девојака и 16 године код мушкараца закон прописује 4 разредну основну и 4 разредну вишу народну школу (59 8 и 66). О отварању. народних школа стара се држава, те се приватне народне школе не могу отварати.

в) За васпитане и образовање недовољно развијене идефектне деце Закон о народним школама прописује нарочите заводеим школе.

Ове школе, које треба да су у смислу 515 Закона о народним школама интернатски. уређене, похапају деца, која су неспособна да прате наставу у народној школи и то, услед:

а) телесне неспособности: слепа, глува, нема, глувонема, богаљаста и друга деца са телесним и чулним недостацима;

б) умне недовољне развијености: дебилна, имбецилна деца и идиоти;

в) епилепсије,

г) заразних болести (туберкулоза, трахом и друге);

д) моралне угрожености (напуштена и занемарена деца);

е) моралне покварености (заводи за васпитање деце и млађих малолетника).

Школе за дефектну децу су државне или бановинске, или заједничке установе, а могу се оснивати и од самоуправних тела, приватном иницијативом или од хуманих удружења.

Законодавац је дакле са школама и заводима за недовољно развијену и дефектну децу учинио изузетак. Док се друге приватне