Учитељ

Развитак школа за ненормалну децу у Југославији 39

Развитак школа за ненормалну децу ~“ Југославији

= Од Миодрага 8. Матића —

Школство за ненормалну децу на територији данашње Југославије пре рата било је на врло ниском нивоу. Ни опште просветно културне прилике у појединим крајевима нису биле тада нимало сјајне. Народне школе у границама предратне Србије биле су у развитку, али спремање ове слободне земље за њене велике националне задатке и њена слаба економска моћ спречавали су је да на културно — просветном пољу развије пун замах. Западни крајеви Југославије, који су од туђе аустроугарске државе извојевали били нека скромна права, учинили су нешто више за основно школство, у коме је ипак вејао један страни дух и педагошки шаблонизам. Други пак крајеви под бившом аустроугарском државом су у буквалном смислу у духовном мраку, јер над непросвећеним народом странац лакше влада.

Под таквим околностима нису се могле развијати и напредовати ни школе за дефектну децу. Ненормално дете је било остављено својој злој судбини, лишено сваког социјалног збрињавања, васпитања и образовања. Неколико таквих школа, основаних у том времену, јесу пре дело приватинх хуманих друштава него јавних установа и државних самоуправних власти. Тако пре рата били су основани заводи за глувонеме у Загребу (1891 г.), у Београду (1897 г), у Љубљани (1900 г.), завод за слепе у Загребу (1900 г.); школе за слабоумну децу у Љубљани (1911 г.) и Марибору (1913 г.) и завод за морално посрнуле у Београду.

Рат је уништио све напоре социјалних радника и школских људи на овом пољу те су све школе за дефектну децу биле затворене и готово упропашћене. И нормална а још више ненормална деца за време рата била су у тешком положају. Глад, болести и економска беда, ти стални пратиоци рата, повећали су необично број ненормалне деце.

Нова југословенска држава стављена је између осталих задатака још и пред један огроман културно-просветни проблем: она је требала да ликвидира народну неписменост, која се у извесним крајевима пела до 80 и 90 процената, а уз то да реши питање социјалног збрињавања и школовања ненормалне младежи. Оба ова питања су од необичне важности како за културни тако и за економски развитак нашег народа.

_ Нови закон о основним школама, који је извршио унификацију народног школства и ударио солидне темеље народном просвећивању у новој држави, увео је и обавезно школовање ненормалне младежи. Уредбе и правилници, које је донело Министарство на основи овог закона, решили су многа техничка питања за даљи развитак ових школа. Заводе и школе за ненормалну децу оснива и издржава првенствено држава (Министарство социјалне политике и народног здравља), а затим бановине, велике градске општине