Учитељ

Развитак школа за ненормалну децу у Југославији 41

лика напушта. У помоћним оделењима и школама дебилне деце главна сврха је развијање заосталих духовних и телесних способности, док заводи за морално посрнуле теже да код својих питомаца пробуде успавани понос, достојанство и одговорност према друштву. У школама за слепе, где се предаје слепачко писмо (Брајово, Хеболдово и Клајново) а и при неким другим заводима, постоје забавишта, која посећују деца од 5—7 година старости. Овде се примењују васпитни принципи Марије Монтесори, Декролија, Фребела. У свима школама настава се изводи на принципу индивидуалности ђака и принципу саморадње и радне школе. Васпитним ручним радовима се поклања највећа пажња. Телесне вежбе се изводе по соколском систему и на принципу специјалне ортопедске гимнастике. Деци се оставља велика слобода, а у неким заводима је заведена и ђачка самоуправа. Женска деца се у извесним заводима (Земуну, Јагодини, Љубљани и Загребу) упућују у све врсте домаћинства и женских ручних радова, које им предају стручне наставнице.

При појединим заводима за глувонеме и слепе врши се систематско испитивање дечије интелигенције. Слабо обдарени ђаци се одвајају у посебна паралелна оделења, те се примењују нарочите методе и скраћено наставно градиво.

Питање уџбеника за поједине школе још није решено. У неким школама глувонеме деце сами наставници израђују читанке. Заводи слепе деце захваљујући модерној штампарији за слепе у Земуну имају нарочите уџбенике нормалне деце. Ово питање ће се ускоро коначно решити, када се буде решавало питање уџбеника осталих школа у Министарству просвете.

Наставне планове и програме за све школе прописало је Министарство просвете, где постоји отсек за школе дефектне деце, који води надзор над целокупном наставом ненормалне деце у држави.

Професионално образовање ненормалне деце изводи се највећим делом у занатским радионицама при појединим заводима (у Дому слепих у Земуну, у Дому глувонемих у Јагодини н у свима заводима за морално посрнулу децу), а затим код приватних мајстора под надзором државних органа и друштава за образовање ове деце. Само из два завода (из завода слепих у Земуну и глувонемих у Јагодини) отпуштено је у грађански живот око 350 школованих и у појединим занатима изучених питомаца и питомица. Обуку заната у овим заводима изводе стручно квалификовани мајстори. С обзиром на пољопривредни карактер занимања највећег броја становника Југославије, нарочита се пажња поклања практичном и теориском учењу агрикултуре. У ту сврху постоје код појединих завода (код завода за морално посрнулу децу и код неких завода за глувонеме) мали поседи са уређеним економијама.

Школовани слепи питомци се упућују у извесне манастире (Св. Петка, Темска и др.) и на извесне поседе, секвестиране после рата аграрном реформом, где они са својим породицама воде економију и домаћинство. При Дому слепих у Земуну изграђују