Учитељ

Душан Велимировић 49

то је допуњавао Његош, изводећи наставне часове своје врсте и у своме дому.

Његош је често посјећивао своју школу и ступао у разговор са ученицима. Сваком приликом кад је имао код себе црногорске главаре ради каквог народног посла, Његош би код себе у Биљарду позвао и ученике Цетињске школе. Ту би на скупуи главара и њихових будућих насљедника Његош вршио улогу нај бољег учитеља. Својом проницљивошћу он је боље од другога продирао у душу појединаца и народа. Својом импозантном фигуром и ријетком речитошћу сугестивно је утицао на све присутне, те је умио и могао боље од икога да утиче и на вољу и на осјећање појединаца и да оно што у даном моменту сматра за потребно пренесе, усади и утврди у душу другога. Он би једним питањем, изнесеном неком ситуацијом, једном потврдом, погледом, изразом лица и сл. стављао све присутне у став, било ишчекивања или размишљања за решавање неког питања, које се односило на народну ствар. Ученике је увијек имао пред очима као будуће главаре, те је и од њих тражио одговоре за сналажење у разним ситуацијама у којима се могу наћи као народне старјешине. Његошев дом био је дом свију Црногораца и права њихова народна школа. На свим овим скуповима код Његоша пјевале би се уз гусле народне јуначке пјесме, а послије се прича о опјеваном догађају, истичући заслуге појединих јунака и осуђујући оне који се нијесу показали јуначки.

Његујући родољубље, јунаштво, износећи значај слободе као највећи идеал културног човјека, утичући на развијање свих диспозиција својих ученика у циљу стварања умних, моралних и физичких врлина, Његош је најјаче васпитно утицао на ученике прве црногорске школе. Кад се овоме додаде да је он, према једној забиљешки у Цетињском архиву, спремао приказивање Горског вијенца, гдје би улогу владике Данила одиграо сам Његош, а остале улоге његових јунака Г. вијенца ученици ове школе, онда се тек види, да је он у овим ученицима гледао своје будуће сараднике на народном послу, па их је спремао да му за то буду што боље оспособљени. Његош, дакле, није само ошворио прву

школу у Црној Гори већ је он у њој био и најјачи васпшшни фактор.

Методу се нико не може научити док сам не ради. Зато су сви разговори о методу узалудни ако се не зна како треба то или ово радити. Све брбљање о методици нема много смисла. Сваки човек се најбоље научи методу за време рада. Т. Масарик

Социјални, политички и утопизам уопште имају свој извор у утопизму васпитања. Утопизам значи неодређеност, апстрактност, неживотност и он је зло, које највише прети школи. Школа постаје расадник утопизма, па не залажа чак и најобичније ствари,

Т. Масарик Учитељ 4