Учитељ

58 __ ____С. евет

целокупну старинску реквизиту пасивне школе ХГХ века (оцене, испите, казне и награде, учење лекција по уџбенику итд) од буржоаског зла у совјетско добро. Зар ова рестаурација старе школе не претставља почетак општијег „Термидора“, чије ће доцније етапе бити: уздизање од стране совјетских одговорних функционера породичног живота, захтев да се поштују родитељи, нови совјетски патриотизам који позива на љубав према отаџбини, нова спољна политика основана на признању Друштва народа и

ерсаља уопште, који су до јуче били „разбојници света“, напослетку, уступци на колхозном фронту и систематско отстрањивање из политичког живота старих бољшевика. Разуме се, све су то питања у чије се претресање не може овде улазити. Остајући у области школе, ваља у сваком случају признати, да је школска „Стабилизација“ зашла већ тако далеко, да сеу овој области може већ с пуним правом говорити о „окончању револуције“. Пови облик пореволуционарне школе постаје са сваком годином, чак са сваким месецом, све јаснији и одређенији у својим појединим цртама. Да је ова школа после револуције нешто сасвим друго него она школа из времена пре револуције, школа „царске“ Русије — у то сада не треба сумњати. „Враћање на стару школу“ никако не значи обнављање „царске“ или чак „думске“ руске школе. За време револуције у унутрашњости организма руске школе извршени су дубоки покрети, који су у корену изменили њему структуру и њен облик. „Царску“ школу револуција је неповратно срушила и на њено место сада се утврђује, да кажемо, расте и развија се школа, чија се структура и поједине црте битно разликују од школе царске Русије. Друго је питање, да ли су ови покрети „достигнућа“, и ако јесу, онда по какву цену, тј. ценом каквих су „снижавања“ у самој унутрашњости школскога дела она купљена и, напослетку, зар она нису већ делимично постојала у тенденцијама развића руске школе у времену пре револуције и, значи, да би у већој или мањој мери била остварена и без револуције. Ми нећемо до ситница да улазимо у ова питања, већ ћемо се ограничити само на голо излагање резултата и на кратку карактеристичку школе у СССР, каква она сада изгледа, тј. после 18 година од почетка револуције и која је, као што се види, коначно изашла из појаса непрекидних потреса и ступила, како се инадамо, на пут мирнијег и сигурнијег развитка.

2 Обнавља се чак н тип школске зграде из Х1Х века. У наређењу од 28-11– 1935 Совнарком СССРиЦКВ КП одлучно су осудили карактер тога по размерама скромног али распикућног школског изграђивања, које је било последњих година. Његове су мане „велики издаци на споредне просторије (радионице, трпезарије, дворане итд.)“. Наређење предлаже да се унутрашња изградња школских зграда изволи тако, „да учионице заузму 65%,; корисне просторије“, а да се за радионице, лабораторије, дворане, Ходнике итд. остави максимум 359) простира. Сваки разред мора имати своју одају. у којој ће се изводити целокупна настава. Типове школских зграда мора централа пре свега да одреди.