Учитељ
Школа у Русији и револуција 59
2
Не само странци већ 'и многи Руси, оцењујући стање руске школе у времену пре револуције, не узимају у обзир факат даје Русија била колонијална империја и да је, дакле, немогуће њену школску политику упоређивати са школском политиком европских држава, као Немачке, Аустро-Угарске, Француске и Енглеске, већ са школском политиком колонијалних империја, као Француске, Братаније и Низоземске. Ако је Русија изостајала у стању свога школског дела од европских држава, она је узета у целини, као колонијална империја, могла с успехом да издржи упоређивање са другим колонијалним империјама, нарочито када се узме у обзир да су колоније Русије биле одвојене од метрополе копном, а нису биле сједињене са њом морем. Са „традицијом неписмености“, која је карактерисала у очима странаца, па и руског либералног друштва, царску Русију, било је одлучно раскинуто већ после револуције у 1905 год. Неоспорна заслуга ове револуције је дотле непознато
„развиће школа у Русији за деценију од !909—1915 г. За ово време
број ученика у основној школи увећао се двапут, тако да је основна школа, која је 1904 год. примила свега трећину за школу дорасле деце, већ 1915 год. примила 50%/, деце дорасле за школу. У овој години у 15 ујездних земстава и у 33 града школско изграђивање, нужно за извођење опште обавезне наставе, већ је било завршено: 31 земство је завршавало, а 65%/, свих земстава морали су окончати ширење своје школске мреже — према плану за увођење обавезног школоваља — у току првих пет година. Још после пет година, тј. у 1925 години општа настава у виду обавезног похођења четворогодишње школе фактички би била спроведена на територији све Руске империје, и тада би она не само достигла, веђ и престигла све нама познате колони-
јалне империје. Да то нису били апстрактни планови либералне
Државне думе, нећ реалне школске чињенице земстава и градских самоуправа, о томе нам тврди баш сама Н. Крупскаја. У једноме своме чланку, који је написан 1912 године,Н. Крупскаја, критикујући претпоставке Думске комисије и прогрес школског изграђивања, писала је, да ће увођење наставе за сву децу бити реализовано тек после 15 година, тј. 1928 године, ако се по њиховим претпоставкама буде радило.
Како је била нестрпљива Н, Крупскаја! По подацима совјетске статистике, совјетска школа је у 1928 год. примила само 75“ за школу дорасле деце. Потпуно извођење тога извршено је три године доцније, после херојског напрезања тзв. „културног похода“ од 1930 —31 год., када је у јесен 1981 год. ЦК странке прогласио увођење свеопште обавезе четворогодишње наставе за свршену ствар. Да последња није успех ни бољшевичке власти ни совјетског строја доказ је пример суседне Пољске, чија је основна школа ушколовала сву децу дораслу за школу још 1928 године, и то не само у Галицији и Познању, већ и у бившем руском „забору“ (обору), где је 1914 год. школу походило свега 35/,% деце, ау Пољској обавезна настава не траје четири већ седам година. На