Учитељ

74 Станко Првановић

изложити ток целокупног рада из рачунске наставе, што премаша опсег једног чланка. Зато ћемо се ми ограничити на специјална вежбања у усменом рачунању. Па ни ту не можемо све исирпсти; изнећемо само најглавније ствари из те области, која је иначе скоро неисцрпна. Али, пре тога неколико напомена.

Не постоји један начин усменог рачунања који је апсолутно добар и ваљан за све ученике и све случајеве у оквиру једне рач. радње или једног бројног обима. Усмено рачунање је потпуно индивидуална ствар, индивидуални рад у правом смислу ове речи. Мачин на који једно дете рачуна невероватно брзо, лако и сигурно, не конвенира другом детету; свако дете има свој начин који му најбоље иде од руку. Зато треба допуштати да свако дете рачуна онако како је њему најзгодније и најподесније. А то ће се постићи, ако наставник не даје готове методе и тачно одређена правила. Његова је дужност само да потстиче и изазива депу, те да она сама проналазе и то свако дете свој поступак. Кад се правилно упућују и згодно потстичу деца просто изненађују својом ингениозношћу у проналажењу све лакших и бржих поступака. Моје је искуство да наставник треба само у почетку да буде активнији и вештији у том погледу, а после деца раде потпуно сама, па макар то биле и најкомпликованије бројне комбинације. А то је врло важно, јер само оно што дете само пронађе остане трајно у његовој глави; све што му се као готово пружа или се никако не лепи за њега, или ишчезне раније или доцније и то за увек.

Начин решавања зависи и од самих бројева који треба да се сабирају, одузимају, множе и деле. То ћемо видети на примерима који следују.

Правило је да се сви примери усменог рачунања (као и писменог) решавају на стварним задацима из живота, јер су они само тако интересантни за децу и јер само на тај начин припремамо ученике за практичан живот и оспособљујемо их за бројно и „рачунско схватање“ живота у коме живеи прилике у којима се налазе. Па ипак и само рачунско образовање и интересовање које показују, ако не баш сва, а оно многа деца, налажу да се покаткад решавају и сами именовани брогеви, па често пута и потпуно чисти бројеви. Поред свега тога треба бити штедљив и врло обазрив у томе, да се не би сав рад претворио у голи формализам.

А сад да пређемо на практични рад. Изнећемо само типичне примере. Ради ограниченог простора, а и с разлога што се стварни задаци задају према крају и месту у коме се школа налази и из чијег живота извиру, ми ћемо давати примере са чистим или само именованим бројевима.

[ Сабирање !)4--7. Логични начин је овде: 4 + 6—10-1==11, али кад се то утврди, могу деца увидети, да се исти резултат добија и кад се рачуна: 7-—-4=7 + 3=10-1= 11. Често и поред свег нашег настојања да дете ради на први начин, оно ипак ради на овај други. Код овог прелаза преко десетице много се искоришћују једнаки бројеви: 7—8=7 +7 = 14 -- 1 == 15, што