Учитељ

Бајке за децу и савремена сшварност 131

ског уображења. А уображење није душевна особина коју треба гонити из свести, осудити и проклети. Оно је потребно и у науци. Пут од једне истине до друге често садржи смеле полете мисли и огромну снагу уооражења. Сјајне научне хипотезе и теорије личе понекад на бајке и фантастичне приче. Али и ван ове улоге уображење је елемент неопходан људском духу. Без њега би интелектуални живот био непотпун и несавршен, Без њега не би било ни велике поезије, ни сјајне уметности; ни апостолског одучпевљења; ни дубоких друштвених реформи; ни снажног социјалног преображаја. Само, уображење не сме сувише да набуја, да се разузда, распламти, распомами. Њиме треба добро управљати, јер је као вода и ватра, добар слуга али лош господар. Тако кажу присталице бајки и фантастичних прича. А противници»

Они истичу да се може врло много и те још како говорити против кљукања деце фантастичним причама, које их отржу од реалног света. У бајкама се износе неистинити догађаји, а децу треба учити истини, која је и основ и сврха сваког знања. — Деца већ имају склоности, као и примитивни народи, да верују у немогућности и чуда, а бајкама се то веровање појачава и снажи, на штету расуђивања. — Деца се том књижевном врстом уче да очекују срећу не од постојаног и систематског рада, него од изванредних случајева, тајанствених сила и натприродних бића. Деца се уводе у свет где нема ничег просечног, нормалног, човечанског. У легендама, чаробним бајкама, фантастичним причама сретају се деца с бићима која су све друго само не људи. Не само да по својој духовној и моралној моћи нису људи, него чак ни физички нису то: највише су кепеци или џинови, ако немају неки животињски телесни облик. И сви они имају више моћи и више способности да учине добро и лепо човеку, да га учине срећним, него сам човек. Дете види у тој врсти књижевности само натчовечанске и натприродне моћи и способности. Све то што се догађа, бива по сили која је виша од сваке силе с којом се оно срета у својој околини, код родитеља и другова, или такве уошште нема у својој средини. Како да се створи и развије у детету здраво уверење да ће оно моћи некад нешто учинити у свом животу и моћи бити најзад, и срећно, кад се све то добро им лепо може постићи само натчовечанским и натприродном силом и моћи» — Исти је случај и са причама полуфантастичног карактера, у којима се јављају људи као носиоци великих вредности и зала, врлина и греха. Највећи део тих лица стоји, по свом животу, изван човечанског друштва. То су: цареви, краљеви, принчеви, пустињаци, врачаре, гатаре, просјаци итд. Ово су појединачни типови човечанског друштва и њихов живот не може бити никад мерилом, а још мање идеалом опште човечаског житвота... И кад у опште културном и друштвеном животу налазимо богате изворе за књижевност и све уметности за одрасле, како да не можемо да црпимо из њега садржину и за дечју књижевност» Зар је потребно ићи у друге нереалне светове, или што је још горе, антропоморфно приказивати животиње и биљке и

9%