Учитељ

Етика и развитак личности у грчкој класичној лирици 143

сопствене личности и народна маса, којој је он дао законе и тиме је ослободио од социјалних терета и извршио правичнију поделу земљишта. Али, ни тиранида се није могла дуго одржати, јер грађани траже пунију економску и политичку слободу и покушавају да сами собом управљају. У МГ веку ње нестаје, а на њезино место појављује се или поново племићска олигархија или демократија. Међутим, тиранида и сњом везане уставне промене биле су Хелади и потребне као ново искуство, да из тираниде као садржаја у самосавлађивању развије свој најдубљи етос: снагу и умешност уобличавања као највећу хеленску одлику у свима областима људске делатности.

Време од год. 800 до персијских ратова јесте не само време уставних промена у политичком животу Хелена него и време њихова етичког сазревања и неизмерног обогаћђивања и развијања њихова искуства. У трговини они су непрестано потискивали своје главне такмаце, Феничане, док напослетку сву трговину на Средоземном мору нису сами добили у своје руке. Од друге половине УШ па до УП века они су целим венцима насеобина посејали обале Црноги Средоземног мора и допрли у својој колонизационој делатности до најудаљенијих земаља. Узроци с којих се они, после сеобе својих племена, поново селили, јесу велик број становништва, трговина и политичке борбе. Насеобине су биле од веома великог значаја за хеленску културу, нарочито на истоку, јер су Хелени колонизацијом проширили хоризонте свога знања као никада пре. У новим крајевима они су наилазили на старију културу, па како су се одликовали бистрином и оштроумношћу духа, они су стране тековине брзо усвајали дотерујући их према особинама свога духа. Тако је у тим паметно и систематски основаним насеобинама много брже процветао културан живот него у самој Хеладиколевци. Богатство, политичка моћи култура нарочито се развили у малоазијским насеобинама, које су до персијских ратова важиле као огњиште културног живота целокупног хеленског народа. б тим у вези развијало се бродарство и трговина, која више не даје робу за робу, као у Хомерово доба, него за новац. Новце су први почели ковати Јоњани у граду Фокеји око 700 год., ито су научили од Лиђана. Како су својом големом колонизационом делатношћу долазили у додир с веома многим народима, Хелени су ипак умели да сачувају самосталност осећања и воље и независност мишљења, јер су били уверени да својим телесним и душевним одликама, својим еуфоничним језиком, својим песмама и епопејама, које су имале специфично хеленско обележје и припадале свима племенима, далеко превазилазе варваре, т.ј. људе који говоре другим језиком. Како су по свим обалама Средоземнога мора основали око 300 насеобина, грчки језик постао је саобраћајни језик тих крајева и њиме се уопште распростирала култура не само у то време него и у доцнија времена.

Како су по свим крајевима ходили као трговци, прогнаници, исељеници, плаћеници, Хелени су упознали различне народе и њихове културе, па су стечено искуство један другом саопштавали на састанцима код заједничких свештених места, нарочито у Дел-