Учитељ

Бајке за децу пи савремена сшварносш 217

Разумљиво да то знамење влада и у области педагогике. Свако“ питање које је у вези са задатком васпитања детета мора се по-. сматрати с тачке гледишта нових социјално-политичких односа, нових захтева живота. Разоткрива се суштина тих идиличних појмова који су се наслагали у речима „народни идеали“, „демократски принципи“, „идеалистичка расположења“, које су тако често употребљавали и данас употребљују већина педагога. Наступио. је момент и потреба да се разоткрије и суштина бајки.

М

Под заставом биогенетичког принципа с једне странеби знамењем волшебности и фантастичности, с друге стране, детету се пружа бајка која не само не помаже развијање његовог напредног духа, већ га баца на ону страну живота на којој владају конзервативна схватања и реакционарна расположења, малограбанске предрасуде, идеологија класе која одлази. Стари поредак који пропада, а брани се, ничега се тако не плаши као снаге духа. и ни нашта није тако опако накострешен, као на право духа да буде слободан. И поред развитка који се бавио и око детета и. у њему самом, дете и даље живи у атмосфери прошлости, у атмосфери грађанске бајке, у сфери утицаја грађанске „живе речи“. Потребно је да се данас то оруђе истргне из руку идеолога, који детету пружају стару реч, стару бајку, и да се преда у руке напредних стваралаца, који ће нову „живу реч“, нову бајку претворити у оруће новог друштвеног васпитања. Тиме ће се детету усадити не бесформни „народни идеали“, већ ново схватање друштвених вредности, конкретни идеали здравог живота и животне: истине о човеку и друштву у прошлости, садашњости и будућности. Нажалост, бајка старога света има и сувише много присталица. Научници, истакнути професори, и педагози приступају питању о бајки са многих тачака гледишта: ту фигурирају и биогенетички закон, и индивидуалне особености дечје фантазије, и психички склоп овог или оног детета, и развитак осећања уметничке лепоте, осећање добра и правичности; ту су узете у обзир све вредности које су се скупиле у епохи владавине грађанског друштва под утицајем одређених историјских услова. Једног само нема — нема класног осветљења питања, које треба све напред изнете вредности да истакне у сасвим новој светлости и које треба да унесе сасвим нов садржај у „идеалне“ претставе своје“ педагогике.

Но, док класне намере и утицај бајке индивидуалног стваралаштва није тако тешко открити, дотле се то не може рећи за. народне бајке, које имају најватреније заштитнике међу педагозима. Ретко се може срести педагог, који не би придавао огромни значај народној бајки и који не би у њој гледао најбољи васпитни фактор. Таква мишљења истичу сви наши педагози. Та мишљења заснивају се, углавном, на биогенетичком закону, који је истакао познати биолог Хекел, и који тврди да дете у своме органском развитку пролази кроз све оне етапе, кроз које је прошло чове--