Учитељ

О „Педологији П. Блонског 219

него код деце економски слабих сталежа. Исто тако је и младост код деце имућнијих сталежа дужа неко код радника.

На постављено питање, када се младост завршава, писац не може да одговори прецизно јер се у томе наилази на извесне тешкоће. Може се само то рећи, да се младост завршава онда када организам престаје да расте, а нарочито када се завршава растење ногу.

Дете је од своје 6—7 године доста оспособљено за живот у средини која га окружава. Оно се већ прилагодило храни, ваздуху, живим и мртвим објектима и све до своје петнаесте године ретко се подвргава тешким болестима. Због тога се у доба од 7—15 године знатно смањује дечји морталитет. У ово доба човек је најудаљенији од смрти, у ово доба дете има обично нежан костур, мишићи су му још лабави, доња вилица је узана, подбрадак шиљаст. Ноге су дугачке, грудни кош је узан и пљоснат; трбух мали и такође пљоснат.

У доба млечних зуба запажа се застој у растењу великог мозга, а сада у доба сталних зуба, опет почиње да расте и то првенствено у чеоном делу. Уосталом на тачности ових навода писац не инсистира.

Доба сталних зуба писац карактерише као доба аутизма. Дечји се аутизам манифестује у избегавању друштва и у повучености. У ово доба деца су често срамежљива и претерано осетљива. Затим се у ово доба развија тежња за ослобођењем од туторства старијих, од њихових ауторитета и склоност ка независности и самосталности. Карактеристична особина овог доба је такође претерана дечја озбиљност. У овом смислу детињство сталних зуба је права антитеза претходном детињству, које је испуњено веселошћу и шалом.

Детињство сталних зуба Блонски дели у три периода: претпубертално доба; 2) доба полног сазревања и 3) пубертално доба. Не слаже се он с Фројдом у томе да, у доба од 6—8 године, постоји застој и регрес у сексуалном развитку. Он се само слаже с тим да се пред крај претбуберталног доба запажа негативан став према другом полу и назива ту појаву аверсијом.

У ово се доба развија и аушоерошизам, који већ има обе- | лежје нарцизма. Главна пак ознака нарцизма је у томе, што је . сексуални нагон окренут више на самог себе него на личност другог пола. У ово доба дечак се претерано бави својим „Ја“ и често пута сам ступа у борбу с онанијом. Овај аутоеротизам је типична особина дечака из тог доба.

Дакле у претпубертално доба дете постепено прелази од фазе непрекривене сексуалне тежње до аутоеротизма а понекад и до хомосексуализма, наравно, у почетној форми.

Затим се аутор задржава на болести, која се у то доба доста често запажа код дечака, а то је схизофренија или рана слабоумност. То је кортикална болест, која може доцније проузроковати дебилност па чак и ембисилнос. Познаје се схизофренија пре свега по томе што дете постаје према многим равнодушно и флегматично. С времена на време та се флегматичност