Учитељ

О „Педологији“ П. Блонског 221

Процес усвајања идеја дететом мање више је у педагогији проучен. Много је компликованији проблем садржине дечјег мишљења, тј. онога, што се у психологији зове „кругом дечјих прет- | става“. Уосталом Блонски не верује у могућност тачног испитивања дечјих претстава и ево због чега. Шта значи у ствари „испитати дечје претставе“ и како се то може постићи» Дечје слике нису скамењене, него баш напротив, оне су веома променљиве; час се у свести јављају, час ишчезавају; а што је најглавније то је што се оне стално мењају. Ако бисмо покушали да репродукујемо неколико пута једну исту слику видели бисмо да је то скоро немогуће и да би те слике увек биле у нечем различите. Исто тако стоји и са идејама: и оне се стално мењају, ишчезавају и поново се у свести јављају. Због свега тога Блонски сматра да је тачно испитивање круга дечјих претстава могуће само донекле, јер даје такве резултате који важе за момент испитивања.

У пракси се испитивање дечјих претстава и мишљења врши обично помоћу разних анкета. Блонски који не полаже баш много на вредност испитивања помоћу анкета, упоређује их са школским испитима који се обављају по одређеном програму. Зашто је узет овај а не онај програм» Да ли је он научно базиран» Он жели да се испитивање деце врши на други начин. Али је пре свега потребно утврдити, које су најважније тековине цивилизације, а затим на који начин деца те тековине усвајају. И на овом месту аутор опет наилази на извесне тешкоће и то због класне диференцијације данашњег друштва. Ова се диференција показује код деце већ у претпуберталном добу. У годинама пак полног сазревања та је разлика највећа, јер у време када деца сиромашних родитеља тек улазе у доба дечашта, деца богатих родитеља

у истим годинама тек почињу своју младост. Најмања разлика у

том погледу постоји у почетку претпуберталног доба.

Своје горње мишљење писац поткрепљује следећим наводима. Доба цивилизације почиње од проналаска азбуке. Значи и дете улази у данашњу цивилизацију, када почне да учи читање и писање. Може ли се тај момент фиксирати за сву децу, за децу еп таз5ег Очевидно да не може, јер код једних народа дете научи да пише и чита просечно у седмој години, док код других тек у десетој. У једној истој држави дете из породице интелектуалца зна да чита у петој години, док једно бескућно дете не зна да чита ни у четрнаестој години. Према томе не може се генерално одредити време улажења детета у савремену културу.

Затим писац наводи пример како се код америчке деце у претпубертално доба мерила и испитивала способност за брзину и квалитет писања. Даље говори о средствима дечјих способности за цртање и рачунање и прилаже зато потребне скале и тестове и то понаособ за сваку рачунску радњу. За решавање сваке скале — теста даје се деци по двадесет минута.

При разматрању самог процеса детињег усвајања савремених научних дициплина Блонски пре свега констатује извесну изопаченост у тумачењу, од стране педагога и педолога, познатог био-