Учитељ

236 Милош Р. Милошевић

извињава. У таквим приликама и речи узимају низак тон и допадљив облик, као што је облик деминутива, а редовно се бирају изрази из речника за молбе и за култ моћнима.

Притом знамо да су у примитивном животу главну улогу играла, и још увек играју, осећања страха, бола и жестине, поред оних овима супротних. Па да би избегао или умањио опасности које потичу из срџбе и пакости злих духова, као и опаких господара, човек је био принуђен, као што је принуђен и данас у потчињеном положају, да се служи како понизним и умиљатим гестикулацијами тако свима облицима вештине који му стоје на расположењу: игром, песмом, свирком, шаљивим и умиљатим речима, — само да би тиме задобио наклоности благовољења. У свој тој вештини умиљавања несумњиво је лепа реч та која „гвоздена врата отвара“, па је стога она у свима временима играла највећу улогу у односима људским. А вештину у овом опхођењу речима и према злим духовима из невидљивог света још и данас упражњавају врачаре и гатари, што показују њихове често једва чујне речи особитог састава и смисла. Та вештина опхођења речима, тај култ језика, као свака вештина и као сваки култ, заснива се на подешавању контраста. Тим начином је језичка умешност највише успела приближити се умешности у култу злим духовима песмом и молитвама, праћеним често и обично игром и музиком. А прве и најпростије песме и молитве састојале су се из појединих умиљатих речи и изрека, срачунатих на задобијање милости злих божанства. Од таквих допадљивих речи, којима се хтело да умилостиве зла божанска бића и да задобије њихово благовољење, неке су се одржале и до наших дана у обичајима и веровањима простога народа и културно заосталих племена, као што је обичај познат код Цигана под именима: „тетке“, „теткице“, „тетка бибија“. Истом смеру служило је ублажавање оштрих израза у наименовању божанских бића, те отуда „Огњена Марија“ и „Блага Марија“. А опаком богу осветнику и муњобији упућиване су молитве у којима су му придавани атрибути: милостиви, благи, свеблаги, преблаги.

Слични изрази, који су исто тако стајали у пуној супротности према стварности, упућивани су и опаким земаљским господарима, да би се тиме ублажио њихов гњев и задобила милост, те су немилосрдне деспоте називане милостивим господарима. Ту супротност умиљатог језика према немилостивим деспотима претставља и спев „Пибелунзи“, где је Атила, под именом Ецел, приказан као „добри краљ, храбри и правични добротвор људи“, док су га латински хроничари претстављали као најсвирепијег владара и дали му име „Бич Божји“. Сликовита супротност је изражена у исписаним речима на противним странама саркофага страшнога Тамерлана. Тамо с једне стране стоји: „Ово је гробница Великога Султана Милостивог Господара Тимура Гурагана“, а са друге: „Да сам жив, свет би дрхтао од страха“.

Што су често давани сасвим изокренути надимци опаким господарима, као Птоломеј |, који је погубио свога рођенога брата, назван „братољубиви“, а Птоломеј П, који је отровао свога

Па