Учитељ

244 Свет. О. Аврамовић.

друкчије дошло би до распадања националне заједнице. Не одржава се, даље, национална заједница само осећањем физичког порекла, т.ј. расно-биолошком везом већ и етичким осећањем да су чланови заједнице блиски и по души и срцу. Баш каону породици: не само веза по крви и млеку, већ и по психо-етичким елементима без којих се чврстина породичне везе не да ни замислити. „Социјално“ у „националном“ је као душа у телу, ако се слажемо са теоријом, да је „национално“ нешто крвно, расно, биолошки, дато по себи, од почетка, или изведено — развијањем. — од породице ка племену и ка завршној фази — нација. „Социјално“ би дошло као обруч који стеже и чува од распадања. Јер појам „заједница“ значи више етичку везу и близину, хармонију душа. Крвна веза може бити и несвесна; „социјално“ је свесно и долази као буђење и култивисање те, каткад, и несвесне или. латентне крвне везе. „Социјално“ је кулминација „националног“, завршна фаза развића једне нације и у етичком смислу. Дакле, прво долази „национално“ као биолошко-расни појам, „ствар по себи“ дата више материјално, па тек „социјално“ као духовноетички појам, више спиритуално, јер увек је дата прво „материја“ па — дух. Прво тело па душа. „Социјално“ оживљује „национално“. Једно с другим значи складност и савршенство.

8. У културној историји људства у најширем смислу ове речи

било је момената кризе „националног“ и кризе „социјалног“; одрицања „националног“ у корист „социјалног“ и „интернационалног“ и обратно; борба о престиж и превласт; искључивање и негирање обострано. Романтизам и реализам у оба правца; фиктивне победе и порази... Међутим баш тај културни развитак и живот доказује да је овај антагонизам био депласиран и бесмислен. Није: могуће по нашем мишљењу уништити „национално“ у човеку или доказивати могућност постојања „социјалног“ без „националног“.. Шта, на пример, (да не наводимо и друге доказе и примере) доказује осећање носталогије до једино факат да „национално“ у човеку није нешто убачено са стране, наметнуто, накалемљено, већ нешто што је органски срасло и датог Да, „национално“ није само географски и политички појам, већ и антропогеграфски и расно-биолошки; нешто што се са човеком рађа и умире... Што нам, најзад, доказује и појава неоромантизма националног, који баш ових дана у пуној снази избија на свима странама светаг Шта је теорија „расизма“, карактеристична тема данашњице» „Хитлеризам“ „фашизам“, „кемализам“> Па буђење Индије, Кине» Па и совјетска Русија... Јер бољшевизам није негација — нације... А има ли „социјално“ све ове квалитете