Учитељ

246 Александар С. Живанић

мамо разлога да сумњамо. Многи сељак који не зна ни да чита ни да пише у стању је да јасно схвата ствари у узаним границама свога искуства, да зна шта хоће и да врши тако интелигентан избор свога претставника као ма који из његове средине писмени сељак. Али, готово, није ни потребно да покушавамо да утврдимо пропозицију, да писменост помаже формирање једног изборног тела, које ће бити потенцијално способније да разуме програме, који су изложени његову расуђивању и с тиме рта јаз) да ће бити боље обезбеђено да користи своју политичку моћ. Зато је оправдано не узимати ступањ народне писмености као сигурно опште правило о способности народа за задобијање политичких привелегија, али када има писмених у већини онда је најобичније и најлакше утрвдити индекс етапе која је достигнута у просвећивању масе. Истина, писменост не гарантује да је постигнута права политичка способност, али способност читања бар донекле повећава могућност да говори и дискусије политичких проблема и програма стигну до бирача. То такође упрошћава битни организам гласачког апарата, јер то значи, или треба да значи, да ће гласач бити у стању да да свој глас у гласачку кутију без помоћи боја или симбола, или неког много сумњивијег средства.

Несрећом, постојеће статистичке информације у погледу писмености су несавремене, и још две године морају проћи пре него се пописни бројеви узмогну званично проверити, Бројеви од 1921 год. не дају нам пријатно осећање, и депресија није отклоњена једним упоређењем са неком од васпитно напреднијих држава, премда, с друге стране, има других Индиских држава које су сасвим на дну табеле. Процент писмених мушких и женских за три државе, које су постигле највећи просветни напредак, упоређене су у следећој табели, са осредњим бројевима за Британску Индију и за целу Индију, убрајајући ту и друге; док су у циљу да се одржи равнотежа прегледа додати неки даљи бројеви, сакупљени из осталих држава.

писмених мушких пискених жевских на 100 од ог. на 100 од 5 г.

навише вавише Траванкора (држава) 3897 17,08%/ Кохин (држава) 9196 159 Барода (држава) 249/ 4,79 Британска Индија 14,49 рој Цела Индија 19:09 2 10 Мизор (држава) 14,39, 2,29) Хајдерабад (држава) Бо 0,8% Раџцутана (држава) 6,807 0,59 Кашмир – (држава) 4,60 0,39

Изузимајући Бурму, која се у овоме као и у много чему другом издваја од осталих провинција Британске Индије (мушких писмених 519, женских 11,29), Бенгил има највиши процент писмених мушких (18,19), док је Бомбај са 2,7%, на врху листе у погледу писмених женских.

Приповијес