Учитељ

288 Д-р Ст. Велински

Техника учитељског рада“)

— ОДА А-ра Ст. Велинског, донента Високе школе педагошких студија у Прагу —

Кад говоримо о школској реформи по правилу мислимо у првом реду на измену школског реда у корист ђака, па је зато у Сједињеним Државама Америчким и било сковано гесло „недоцентричне школе“ (школе у којој је центар дете). И пре светског рата, кад се расправљало о реформама методе и градива а на основу захтева „психологизирања школе“, мислило се пре свега на дете.

Ово настојање остало би крње, кад му не би придружили једнако значајну тежњу за реформом тока школског живота ради олакшавања учитељевог рада а тиме и његовог гфективизирања.

Заједница учитеља и ђака тек то заједно чини школу. Мора нам бити стало до оба фактора и на оба се морамо обазирати при реформним тежњама. Наши реформни планови морају да се крећу од једног тог пола ка другоме.

Не може се порицати стварност да је за остварење школске реформе учитељ врло значајан фактор, ако не и најзначајнији. Мора нам бити јасно да реформисати школу значи заправо реформисати учитеља, његову личност и његову оријентацију. У том смислу изразио се неколико пута Претседник Масарик. У томе правцу раде и светски педагошки реформатори који се сви слажу у том, да се реформа школске праксе може постићи само онда, ако се успе променити филозофија учитеља, њихова педагошка филозофија, њихови педагошки погледи на дете и цело купни облик школског рада. Педагошка реформа зависи, дакле, као што се види, од тога до које ће мере учитељ успети да се прилагоди новим формама, а темпо реформе подудараће се с темпом учитељевог прилагођавања. Све ће да зависи од природе оних захтева с којима реформна пракса изиђе пред учитеља и од тога у коликој ће мери учитељу бити могуће да јој се прилагоди, до кога ће то степена бити у његовој моћи.

Данас, после бројних искустава на страни и после некојих искустава домаћих, можемо рећи да се у реформи школе ради заправо о реформи радне технике, како у ђака тако и у учитеља.

Кад просуђујемо данас радне технике чинимо то редовно са гледишта ефективности.) Наши реформни напори теже да обезбеде што већу ефективност рада. То хоћемо увек, било да се ради о јавноме раду, било о нашим чисто приватним преду“ зећима. Као да је у урођеној природи човековој да се стара увек о већем ефекту, а и целокупан технички напредак од најстаријег доба иде такође тим путем.

Прим. преводиоца: Ово је предавање што га је аутор одржао на УП педаг. тедњу Ч.0.У. у Прагу. Оно је у целости објављено у часопису „УезНИК редапогску“ (Праг). Ми га преводимо с дозволом ауторовом, али нешто скраћено по жељи редакције „Учитеља“.

1) Изразом „ефективност“ преводимо чешки, термин „УУ коппоз!“ (немачки: РејаћипозАћоке, а израз „ефекат“ употребљавамо у смислу немачког израза „Бејафипе“, дакле као ефекат радње, учинак.