Учитељ

290. Д-р Ст. Велински

40-струко повећање према тихом говору. Срце је показало 4 пута повећани број откуцаја.

Ове чињенице доказују врло речито повећање трошења енергије ако хоћемо да упоређујемо ефективност учитеља са другим позивима као и зависност ове ефективности од облика у школи уобичајених метода. Унапред можемо рећи да ће множина утрошене енергије зависити од облика дидактичке праксе, од технике учитељевог рада. Изближе смо то доказивали у поменутоме свом делу.

Пошто школски рад много замара, можемо га назвати заморним али и нерационалним, јер су већ огледане друге његове форме које су боље и за учитеља и за ђака.

Практичари су то осећали и зато су од вајкада настојали да се издвоје одређени шаблони. Зато се и усталила одређена рутина, одређен чврсти ред којим се руководио и учитељ и деца у школском животу. Зато се и створила једнообразност у шкољ скоме животу која је постала школски ред и која је имала све да води одређеним колосецима, да учитељ не би морао стално да интервенише, и да би деца брзо свикла на одређен ток школског рада. Више или мање свесно остваривани циљ тог посла био је: штедња учитељеве енергије. Зато и видимо, како се многи бојажљиво бране да преступе утрте стазе, да им се можда не би догодило да натоваре себи посао јер се ту ради о некој новини, или да не би можда морали да се за ту промену боре са школским властима. Ова бојазан иде понекад преко граница потреоних обзира и жељеног осећаја одговорности. Зато се често догађа да опрезност буде радије већа, само да не би можда дошло до потребе повећаног трошења енергије. Зато смо понекад 3ависни од материјала, наставних средстава, намештаја итд. у толикој мери, да ти обзири озбиљно колидирају са наставним захтевима.

Због сличних разлога штедње даје се предност колектив“ ном излагању и давању наставнога градива. Зато обична пракса даје предност колективној помоћи, колективном надзору, зато не воле да дођу до изражаја дечије индивидуалности итд. Све то потиче из тежње да се штеде учитељеве снаге. То је тежња разумљива и урођена. Управо морамо признати да се у датим околностима (систем „симултане наставе“ у коме преовлађује гла-

совни рад учитеља) тешко и могла друкчије да претстави форма школске праксе. |

Противно овоме новија форма школског живота пропагује одбацивање шаблона и увођење стваралачких техника, како за учитеља тако и за ђака. Стварање и савлађивање препрека (тешкоћа) постало је облик припреме за живот. Овде више није довољно да снаге штедимо само тиме што ћемо ограничити многостраност рада. Васпитна вредност савлађивања тешкоћа баш и јесте у томе, што оно покреће на рад функције којима се извршне снаге усмерују и концентришу, којима се навикавамо да постижемо повећану ефективност, не тиме да штедимо снаге ограничавајући делатност, већ тиме што заводимо добар избор и добру инвестицију снага. С тим је баш тако као и с издавањем

На а