Учитељ

Техника учишељског рада 291

новаца: неко штеди тако што ограничава издатке до највеће могуће мере; други опет постиже већи финансиски ефекат повећавим прометом новца, далековидном и одважном инвестицијом.

Новој школи није стало до технике штедње снага ограничавањем њиховог трошења, већ 10] је стало до технике мобилизације снага и технике штедљивог руковања снагама.

Овде се уствари ради о једном другом гледишту у техници рада. Ради се о задатку, уштедети тиме, да се радна енергија мобилизује у погодно време и на погодноме месту.

Како мобилизовати снагер

То је пре свега психолошко питање. Можемо се опет позвати на популарно искуство које може обезбедити свако од нас: често човек може да учини велико дело, иако су му снаге ограничене. Довољно је да поменемо само старовековне пирамиде или велике подвиге спортске, научничке, истраживачке, затим одбранбене и заштитне подвиге у доба велике опасности и сл. Услов је за такову потенцирану ефективност радионална употреба снага на тај начин што се оне употребљавају сконцентрисане и нерасуте. И слабе снаге, кад циљају у истом правцу, могу да изврше значајне учинке. Расута енергија кишних капљица не може да изврши никакав нарочити ефекат. Ако је пак смер кинетичке енергије воде усмерен, онда она може да дубе и тврдо камење.

Дакле: нова школска пракса учи нас, да настојимо своје снаге што је више могуће упутити циљу да би их тако сачували од расипања. Морамо научити технику концентрисања и мобилизовања снага.

То није тако тешко, јер у себи имамо нарочит механизам који аутоматски концентрише снаге, мобилизује их и држи их у приправности за рад. Управо због тога што ради аутоматски има он предност, јер то је услов његове економије. Тај механизам је идеал.

О томе како идеал дејствује имамо читав низ примера у историји, новијој и старијој: сва дубља разматрања о смислу светског рата сагласна су у томе, да се ту радило о борби за високе општечовечанске идеале. У борби бејаху идеали сами. Идеал народног ослобођења беше покретна полуга неуморне делатности толиких појединаца и читавих армија. Често се радило о херојским делима за које — нормално узев — тај појединац никада не би био способан. Речити документ за таково схватање рата и за правилно оцењивање идејног фактора у њему јесу мемоари „Тридесет година новинар“ чији је писац У. Згеед. Нарочито онде, где аутор приказује, како је добро организованом идејном пропагандом била морално растројена цела аустро-мађарска јужна армија. Чим је био пољуљан идејни основ који је у почетку био, бар до извесне мере лојалан према ондашњем режиму, престала је психичка мобилизација снага у корист тог режима. Нова идејна оријентација усађена пропагандом дејствовала је у другом смеру. Из старије историје довољно је да се

195