Учитељ

292 Д-р Ст. Велински

сетимо хусита и њихових победа над надмоћним непријатељима.) Огромно одушевљење и вера у њихов идеал давали су им снаге и истрајности. Исто тако било је и са првим хришћанима. На подручју психичког живота заиста важи изрека: „Вера премешта планине“. Субјективно дејство идеала је неоспорно.

Идеал концентрише снаге, одржава способност реакције на извесне садржаје; чини јаснијим опажаје упливом повећане будноће извесних комплекса; води темељитом размишљању, тражењу све нових и нових путева за остварење већ постављеног циља; зајемчава да се неће пропустити прилике за правовремену и успешну реализацију.

Данас се идеали знатно мање цене. Они губе данас у вредности коју им придаје јавност. Материјални интереси дневног живота могу тако рећи потпуно да потисну идеале, па код мно гих људи уистину и потискују све идеале па угушују и најмањи трунак идеализма. Борити се за идеал, веровати у њега, призна“ вати га —- то се данас сматра више за наивно сањалаштво него за елеменат живота или шта више за „хормон свакодневног живота, за нужни агенс, ако живот уопште има да се живи за будућност. Опадање вере у идеал и у практички смисао идеализма јесте очигледно у данашњем јавном животу више ного икада. Отуда потиче његова кратковидост и „астматичност '. Нема истрајности и сталности, нема чврстих линија. Главни мотив приватних активности и предузећа јесу материјални прохтеви који засењују све друго и достижу у често напросто енормну висину. Зато је данашњица тако штура, зато савремени живот постаје тако безобзиран. 10 води к потцењивању социјалних врлина: моралне одговорности, непорочности и смисла (осећаја) за част па и на најистакнутијим местима. Све то је корен данашње кризе.

То је општа појава а захвата и наш школски живот. Спољашњи знак тога је опадање интереса за стручну литературу. ФОпасна је ова појава и са гледишта школе. Неинтересовање за педагошке проблеме је предзнак склоности ка схематизму и шаблону с којима у школском животу већ тако дуго водимо борбу. Шаблон умртвљује интерес. Обратно: јак идеал доводи до живог интересовања, буди интензивно хтење, јача вољу и потстиче активност на све нове и нове напоре. Тога свега требамо у школи.

Много пута слушамо жалбе, да је рад у школи невесео, јер учитељ мора управо сваке године само изнова да почиње, стално мора да се бори са несавршеношћу. Овде морамо приговорити. колико боље стоји у томе погледу учитељ од ма којег занатског позива: та он је везан са својим делом најмање целу годину па има доста могућности да види напредак свог посла и да му се весели.

Презирући идеале лишавамо се издашног извора радног успеха, ефективности у школскоме раду као и њихових субјективних учинака. Већ с егомстичког становишта морали бисмо да ценимо идеале и идеализам, чак штавише морали бисмо их потпомагати као техничко средство учитељевог рада.

2 Прим. прев.: Код нас — устанци противу Турака!

на