Учитељ

Либертшова општа дидактика, 291

Либертова општа дидактика

— Од Драгољуба Бранковића —

11 Наука и филозофија као фактори остваривања вредности

Изображавање наших односа са светом вредности не сме се препустити случају и самовољи, јер духовни живот претставља у ствари формирање и процењивање вредности. Зато је наша дужност да те вредности које дух ствара пронађемо и да их разврстамо према областима које претстављају остваривање воље за вредношћу, доживљавања вредности, формирање и процењивања вредности. Дух је неуморан у продуктивности вредности: у области наука, филозофије, морала, права, државе, привреде, уметности и религије. Свуда овде ми остварујемо и процењујемо вредности: свака од ових области непрекидно пружа нам могућност да уживамо или стварамо вредност.

За систематски рад на остваривању вредности нико боље не пружа могућност од наука и филозофије, јер су ту обухваћене све области универзума а тиме и све вредности хтења, доживљавања, остваривања и процењивања. Без наука и филозофије рад би у овом правцу био сасвим непотпун и без системе. Живот духа и дух живота вели Либерт, сасвим природно теже ка доживљавању и остваривању вредности, не питајући за њихово практично искоришћавање, не питајући, дакле, 0 постизању извесне користи и успеха. Гледиште Либертово стоји у супротности са прагматистичким схватањем у изради наука. По њему дух не ствара ни поједине науке а ни филозофију да би човеку пружио могућност за постизање моћи или части, положаја или богатства. „Он их ствара, јер се у њима потврђује и јер се у њима остварује у својој моћи и вредности“.

Али не само науке и филозофија, него и друге културне области, пре свега уметност и религија изванредно много доприносе за развиће вредности, за изградњу наставе. За предавање је најзад неопходно потребан разум, јер не пружа живот него разум разјашњујуће форме умне изградње живота. Овде Либерт стоји под јаким утицајем рационалистичког схватања душе. Али се одмах ограђује да играју доста важну улогу и јаки ирационални фактори и елементи, јер их, вели, нико не може оспорити

и потиснути. Ни Декарт а ни Лајбниц нису само чисти рационалисти. ЈУ Дидактика као проблем

Учење је битна ознака људског живота, оно није везано само за једно доба живота, већ прати човека од рођења до смрти. И сам живот јесте учење. Свако учење је у исто време и поучавање. Живот се открива и остварује између осталог и у учењу и у поучавању. Стога по Либерту учење и поучавање имају, дакле, универзално и у исто време космичко важење. Он сматра учење и поучавање за прафеномене историско-људског живота.