Учитељ

318 Јосип Шкавић

Тај рад Басаричеков узвитлао је силну прашину. Најжешће су га напали учитељи, присташе најрадикалнијих промјена у народном школству који су заступали мишљење да за народну школу не треба уопће наставни програм. Истина, има у народној школи и таквих ствари за које се не може прописати један генералан наставни програм у детаљима, то је нарочито с обзиром на провођење принципа завичајности и пригодности у настави. Но и ту може генералан наставни програм да упути учитеља коју ће грађу из дјечје најближе околине одабрати за наставни рад, како ће је распоређати, затим, какве карактеристике треба да има таква грађа узета из појединих подручја природнога, социјалнога и културног живота, и напокон које циљеве треба постићи обрађивањем такве грађе. Но поред овакве грађе има и грађе из националнога живота и грађе опћено човјечанске коју треба у наставним програмима тачно одредити да образовање ученика буде национално и човјечанско. Сви остали противници тога Басаричкова рада задржавали су се на појединостима, нико од њих није обухватио цјелину, и нико није видио њезине предности. У тој цјелини могло је бити појединих детаља који и нису били најзгоднији и који би се могли врло лако измијенити или допунити. Критика је била одвећ једнострана, 2 понајчешће без икаквога бољега познавања дидактике и методике. Никако пак није билг позитивна и добронамјерна.

Читали смо недавно како је бечки школски реформатор 0Отон Глекл умро заједно са својим дјелом. Басаричека то није потпуно задесило, али су прије његове смрти уклоњене неке врло добре ствари из његова наставног програма. Нема сумње, томе је највише придонио рат са својим посљедицама. За наше прилике значајно је и то да су многи устајали против језика у читанкама које је израдио Басаричек. Паче нашло се и таквих који су предлагали да се неке ријечи у народним причама и пјесмама измијене провицијализмима. То ипак нису могли да поднесу људи који се занимају народном литературом, па су зато ради које такве стигматизоване ријечи, а праве народне и штокавске, уклоњене из читанака многе врло лијепе и за образовање младежи прикладне народне умотворине. Такве су настале прилике ратом, такав је био дух времена, и зато су прави народни људи потиснути устрану, а с њима требао је да се потисне и дух народни из школе.

Кад су се почели јављати први знаци тога времена, одржао је Басаричек 1908 године отворајући свечану сједницу Хрв. педагошко књижевнога збора говор штампан у Напретку под натписом „Чувајмо своје увјерење“. Тим говором хтио је да каже својим сарадницима, напосе млађима, да је увјерење човјеково једна врло вриједна ствар, и зато треба према њему мудро и опрезно. радити, јер ће само тако бити од њега и користи и напретка. Увјерење треба да чувамо најприје од нас самих, да га ни пред ким не погазимо, да га следимо и према њему живимо и радимо. Ми можемо сами да погазимо своје увјерење, ако га затајимо, ако се у животу и раду од њега удаљимо и радимо друкчије неголи наше увјерење тражи. Но ми гријешимо против свога увјерења и

аи