Учитељ

326 Милош Ђурић

начином, решава питање дугова на тај начин што законом укида све дугове и са њива уклања оне злогласне камене стубове са забележеном количином дуга, постављене као знак да је земљиште задужено; затим ослобођава од дугова и оне који су се за њих ујамчили својим телом и забрањује такво позајмљивање новца и, најзад, откупљује оне који су као робови били продани у туђину и већ готово заборавили матерински језик. То опроштење дугова зове се сисахтија (од деко == тресем и 8х9ос == терет). Да би малим сопственицима обезбедио срећнију будућност, он одређује меру земљи коју појединац не сме да прекорачи. Земља је сматрана за светињу, и што је била оптерећена каменим стубовима — тешким дуговима, у томе је Солон видео обесвећење, и зато он позива мајку Земљу да сведочи о његову раду (фрг. 24, ст. 3—27):

Потврдиће ми то пред судом времена највећа мати бесмртнака олимпских, најбоља, Земља црна, с које некад ја

на многи начин макох камен и с њим дуг. А пре је робовала, сад је слободна.

У божји град, Атену, вратих грађане што беху распродани: једни с неправдом а други с правдом; једне тешка невоља у бегство натера, те језик атички заборавише, јер су свакуд луталн.

А онима што овде беху робови

и дрхтаху пред својим господарима слободу дадох. Тако влашћу Закона доведох у склад насиље и правичвост,

и што обећах, све то лепо испуних.

И закон један, пуку к'о и племићу, донесох и написах исту правицу

за свакога. Да неко други доби власт, зломишљеник и човек среброљубив још, тај пука не би задрж'о, Да испупих што с једне стране свиђало се једнима, а с друге опет што су други сновали, наш град би многе грађане изгубио.

И зато на све стране давах заштиту

и окретах се к'о од паса гоњен вук.

У тим Солоновим реформама Аристотел, у свом спису Устав ашенски (5—12), налази највећу и најважнију заслугу Солонову за атенску демократију. О законодавству Солонову он је писао и у изгубљеном спису О Солоновим осовинама.) О истој теми писали су и други перипатетичари: Теофраст, Фанија, Хераклид са Понта, Деметрије из Фалерона.

Због сисахтије доцније овлашћен да продужи реформе и да прегледа цео атенски устав као и зборник Драконтових закона, Солон је прегао да изврши највеће дело свог живота: дао је тимократско-демократски устав, којим је од становника Атике створио Атењане, јер је и најзабаченијег сељака учинио грађанином атенским. Аристократски сталеж губи своја политичка преимућства,

14) Четверостране даске на којима су закови написани и које су се могле кретати око осовине.