Учитељ

Појем, област и задатак педагогике 363

дикална педагогика (наука о васпитању и образовању заостале, слабомислене и душевно растројене деце, као и деце са манама: муцаве, слепе и глухонеме), криминална педагогика (наука о васпитању кривично одговорних омладинаца и одраслих) итд.

Појам педагогике у најширем смислу у науци се употребљава најчешће при разграничавању педагошке стварности од других делова стварности. Он се појављује и у називима дела која ову стварност приказују у виду прегледа читаве педагошке области; дела ове врсте најчешће се називају „уџбеницима за педагогику“, „педагошким лексиконима“ или „педагошким речницима“.

Потребно је напоменути да се специјална педагогика појединих наставних предмета по правилу сматра за саставни део педагогике у ужем смислу. Медикална и криминална педагогика пак, по свом смислу, данас се обрађују поглавито као делови социјалнополитичке педагогике. Најзад, треба имати у виду да извесни педагози (на пр. Ед. Клапаред) за педагогику у најширем смислу употребљавају назив, „општа педагогика“,

Питање да ли је педагогика наука (вештина, технологија, теорија) о васпитању или наука о образовању је, према садашњем стању педагошке науке, чист спор око речи. Педагошкој теорији и пракси данас је јасније него икада да је васпитање које не образује у коме било смислу бесмислица, и да је чак и образовање самониклих снага немогуће без васпитних утицаја. Педагогика, према томе, мора, по свом смислу, да се посматра увек као наука (вештина, теорија итд) о васпитању и образовању.

6. Вредност и задашак педагогике. — Вредност и корисност педагошке науке је очевидна. Она истиче из изузетне важности васпитања и образовања. Није потребно преувеличавати: Већи део људских знања и умења, све друштвене радње у узајамној су вези са васпитањем, са начином или предметом васпитне делатности. У свету духовних вредности, васпитању је додељен исти задатак као расплођавању у телесној природи. Његово развиће је битно условљено васпитањем. Ако је, како Им. Кант (1724—1804) каже, васпитање заиста „највећи и најмучнији проблем који нам се може поставити“, оно ствара и најтежу одговорност коју можемо примити на себе. Сваки који, по свом природном или изораном позиву, васпитава у коме било облику или по коме било праву, нема права да сметне с ума макар и један једини тренутак прави значај својих задатака: васпитање је, после власти над својим животом, најозбиљнија и најтежа мисија која се може поверити човеку.

Обмањујемо и себе и друге, кад мислимо да ћемо своје потомство обезбедити у будућности, ако му оставимо материјална добра. Материјална добра су изложена свакој судбини, она нестају и пролазе. Паметно васпитаван човек најзад долази до благостања; рђаво васпитан губи своје имање и срећу.

С обзиром на одговорност оних који васпитавају, може се рећи да све што осветљава проблем васпитања доприноси срећи и добру човечанства. Општа научна теорија о васпитању и образовању је према томе нужност. Хербарт ју је приказао у овим снажним из-