Учитељ

364 Милан Ј. Јањушевић

разима: „Практика производи само рутину, једино нас теорија учи да припитамо природу. Практичар ради, успева, пропада, а не зна за разлоге свог успеха, своје пропасти. Почетник, коме је наклоњена срећа, смишља од првог часа методе које стари учитељи нису ни наслућивали. Свака земља, свако доба затварају се у свој круг идеја. Нигде се нужност филозофских гледишта не намеће тако као у педагогији, где свакодневни рад и лично искуство доприносе тако моћно да се видик сузи“.

Ове жеље откривају једновремено и вредност и задатак пе дагогике. Њен је ближи задатак:

1. да нам у виду филозофије прикаже целину васпитања и образовања;

9. да нам у виду теорије опише, објасни и образложи шта је васпитање и образовање као стварност којом владају посебни закони;

3. да нас, на основу сазнања образложених филозофским и теоријским испитивањем, упозна са врховним вредностима (нормама) васпитања и образовање, како бисмо на њиховом познавању могли

4. да изградимо поуздана упутства која ће нам омогућити обављање и унапређивање саме праксе.

Може се само напоменути да реч „педагогика“ већ по свом пореклу указује на дете и омладину као свој вечити задатак. Реч је постала од грчких речи лос и буку, водити. У свом најстаријем и најужем значењу она се јавља у значењу старогрчке рели „педагог“ (лабаво уде): израз обележава слугу, по правилу роба, коме је била поверена дужност да води и надгледа децу и да им се нађе на услузи. Појам је онда постепено захватао све више у ширину и дубину, тако да данас обухвата целу науку о васпитању и образовању. Област педагошких испитивања данас је проширена и на васпитање одраслих; данашњици је на пр. познат проблем „васпитавања широких народних слојева у југословенском духу“ и т. сл, где се очигледно мисли на васпитне мере према одраслима. Реч је и у овом случају, ипак, само о односу зрелијих према незрелима, изведеном по сличности из односа од“ раслих према деци; у наведеном случају реч је на пр. о зрелом југословенству извесних грађана и о југословенским грађанима у којима југословенска идеја није још сазрела.

По смислу свог задатка педагогика указује, дакле, увек на однос духовно одраслих према духовно незрелима. Вођење деце и омладине вечно је обележје педагошког задатка.