Учитељ
382 Јово 11. Бошковић
поклонити довољно бриге да деца излазе на чист ваздух у природу.
Више вреди природно руменило деце, огледало здравља, од свих гимнастичких справа употребљених у затвореном простору. „У здравом телу здрава је и душа“.
Слабо храњена деца заостају и закржљају у сваком погледу а то их прати кроз цео живот.
Ако родитељи не могу да пруже добру и правилну исхрану деци, онда су дужни држава и друштво да узму бригу и старање о исхрани на себе. У многим школама данас се за ову сврху искоришћују кухиње Подмлатка ц. крста.
Добра и правилна исхрана утиче на интелектуални развој детета. Код такве деце обим и капацитет лобање су нормални и правилно развијени. Нервни систем се правило развија и оспособљава за душевни рад и умна напрезања. Познато је правило да је такав нервни систем способан да буде носилац целокупног душевног живота.
Памћење, мишљење, пажња, фантазија и осећање се буде и развијају правилно. Рад нервнога система зависи од развијености и сложености мождане масе и од исхране. Напрезање мождане масе је условљено добром исхраном. Умним радом троши се велика количина енергије. Крв за време умнога рада циркулише кроз главу и мождану масу. Умни рад је много лакши у природи на чистом ваздуху, јер је вентилација крви лакша и бржа. Претеран умни рад и поред добре исхране може бити штетан, па га треба таквог свуда избегавати.
Родитељи и васпитачи да би умно развиће деце ишло правилним путем и током, морају ограничавати дечје умно напрезање и умни рад олакшавати. Таквим радом стичу се добре и корисне навике.
Енергија за умна напрезања ствара се добром исхраном.
Добра исхрана утиче на компликованост и интензивност умнога рада. Нарочито о томе васпитачи и родитељи морају водити рачуна. Умном развићу детета мора се поклонити васпитачко и родитељско старање, без тога нема умног напретка.
Услед слабе исхране целокупни умни рад и живот детета закржљају. Последице рђаве исхране на умно развијање детета остају кроз цео живот. Васпитач постиже много мањи успех него код деце добро храњене. Васпитни рад даје слаби ефекат.
Морално образовање личности и стварање карактера у многоме зависи од телесног и умног стања личности као и од правилне исхране.
Гладно и жељно дете друкчије посматра и схвата радње и поступке него редовно добро храњено. Код првога постоје природне диспозиције за задовољење животних потреба. Нагон глади увек надјача свест о добру и поштењу а то је пут да се развију рђаве навике као што су крађа јела па често отимање од слабијег. Нагон глади је толико јак да су према њему немогућне и ништавне све теорије.