Учитељ

Рад као биолошка и социјална потреба · 461

Рад као биолошка и социјална потреба

— Од Стевана Д. Јовановића —

Рад је битно својство читаве наше природе. Од најстаријих времена човек се бави радом. Док је човек налазио готове хране у природи, рад је био примитиван и непродуктиван. Рад мушкарапа и жена био је исти. Свако се самостално бринуо о подмиривању својих потреба. На овом ступњу развитка човечји рад је био претежно индивидуалан. Осим својих органа људи нису имали других оруђа за производњу. Понестајањем хране компликује се и рад. Борба за самоодржање много је тежа а човечји органи, без оруђа, недовољни су за прибављање хране и подмиривање органских потреба. Мањим заједницама претила је опасност од већих, што изазива потребу за груписањем и колективним радом. По угледу на своје органе, човек прави прва примитивна оруђа. Рука му је била модел за мотику, вилице за клешта; нокти за бургију; зуби за тестеру итд. До овога стадијума човек је био потпун роб природе. Од тада он почиње све више да потчињава природу себи. Радом се јача његово тело и развија дух. Уколико он више ради утолико све више усавршава своја оруђа и стиче све веће искуство. Уколико је рад добијао колективну форму, утолико се све више јавља потреба за међусобним споразумевањем. Из рада проистичу први елементи говора и мишљења. „Првобитни корен језика изражавале су колективне човекове радње“. Заједнички рад је праћен узвицима, који су се доцније претворили у речи а ове у песме и приче, које су пратиле рад. Сталним радом и напором човек се уздиже изнад животиња, такорећи, прелази из области зоологије у о6ласт социологије. Због првобитне пренасељености и недовољности хране, човек није могао јаче развијати своју психичку страну. Све су му снаге, како физичке тако и психичке, биле концентрисане на прибављање хране. Био је роб својих физио-

лошких потреба. Проналаском оруђа, рад се рапионализује и постоје све више продуктиван. Човек постаје економски слободнији и има више времена да се посвети интелектуалном раду. Истина, у овом периоду не може се говорити о психичком раду који није био тесно везан са производњом добара. Стварањем вишка у храни, човек није морао да ради по цео дан за животне намирнице, већ је имао времена да размишља и да ствара нова и подеснија оруђа за искоришћавање природе.

У првим заједницама владала је једнакост у раду. Сви су чланови једнако радили уколико на то није утицала старост. Предмет рада био је различит: за мушкарце је био омиљан рад лов, а жене су се више бавиле домаћинством. Жена је била важнији фактор у производњи од човека, јер је лов после извесног времена изгубио свој економски значај.

Имајући већи економски значај, жена је имала и веће право и власт од човека. ада је владало материнско право (матријархат). Дакле, према раду додељивано је и место у друштву. Кад је лов престао бити човеку главно занимање и када се уместо