Учитељ

436 = _ ДВЈ Угер

речју пасиван и послушан ђак. Самостални жив ђак, који није ћутао, био је у таквој школи бунтовни елемент, који је стално имао конфликте са својом околином, кога су због његове живости, неспутаности и самосталности кажњавали, давали му рђаве оцене, са којим је учитељ био незадовољан итд. Ови случајеви били су баш најтугаљивија места, која су борци за нове идеје нападали у школском систему.

Изградити нову школу значило је пре свега наћи нове основе за њу. Потребно је било ново схватање дечјег бића, ново просуђивање појединих страна дечје личности: потребна је била нова филозофија, нова психологија и друге помоћне дисциплине педагогике. Тај нови основ је органски растао. После једностраног Хербартовог интелектуализма појављује се насупрот њему у психологији волунтаристичко гледиште, које продире и у модерну филозофију. Бергсонизам је израз те јаке тенденције, која се на-

ставља на Шопенхауер-Ничеовој линији. Модерна психологија стоји како под његовим утицајем, тако и под утицајем нове биологије, која (било свесно, било несвесно или делимично свесно) поклања много пажње самом животу. Стога се ревносно студирају инстинкти и тенденције, пажљиво се испитује област на самим границама свести, потсвесно постаје проблем који све више мами психологе. Иде се до корена, где би се у клици могла схватити разноликост и богаство животног процеса човека. Жели се, да се човек на природан начин постави у животни организам целине и да се у тој вези схвати и његова друштвена страна (Џемс). Стога се оригинални, наслеђен карактер, по коме је човек нарочито близу осталим живим бићима, темељно студира (Торндике).

[Из свега тога излази, да ни разум, ни игра претстава нису темељ, већ нешто много дубље, стварније — сам живот, који се у првом реду манифестује делатношћу и радом, док мишљење долази на друго место. А ту је разумљиво, да се у животни процес може претставама утицати само мало и на посредан начин. Морамо имати на уму целину душевног живота. Делатност је најближа темељу животног процеса и делатношћу ћемо најпре продрети у живот и утицати на његово формирање. Васпитању је пружен природан карактер као градиво, од кога се могу саградити основи зграде индивидуалног живота. Тим, што нам је природом дано, ми смо везани, то нам мора бити увек полазна тачка,

ако нећемо да нам рад буде узалудан.

У педагошкој теорији нашле су нове идеје топао пријем. Идеја природности у васпитању, коју је тако добро подвукао Коменски, доцније у другој форми Русо, Песталоци и други, одавно је жива у педагогици. Данас она добија у светлости новог научног сазнања нов садржај. Идеја радне школе оваплоћује само на одређен начин принцип природности. Не ради се ни о чем другом, него да се створе такви услови, у којима ће се потпомоћи правилан развитак детета. Стога идеја радне школе прима из прошлости све оно што је било здраво, допуњује оним што је недостајало, доводи на праву меру у чему се претеривало и истиче многе вредности и ствара нове. Са свима добрим елементима, који