Учитељ

500 Живко Смиљанић

родтописе се То Ђгап). 2а5јо песето Фогмони да пат перпјајеј оте» (Јег пи пе Фтато де, ра песето да догуошто тш да паша агцо! обпије опо 510 је пабе).

Рефат се у5е Чапа озјан Код змоса зшса, је се пшпап угетепа да гахоједа Зрш. 5га се ц Зрши угден> (— Мој ђга! је Мо (езко ројезћап, ра је Б!о и Зрши и бојс ! јато огдтамјо. — Мој зе је апоупк, а цео је ЗКкојц и 5рши. — Мој огас је сетепош гаотадо киси, а сетеп! је Киро и Зрши од Јабике. — Мој зизеа је 510 боЈезјап, ра је и зштротаот Кираби и 5Зрши огдагамо. — Мој Бга: сезјо рема резти, ц Којој зропипје бгдо Мајгап ! зрјб, чештпо је Мајгап БИхи Зрша, #д.) Језћ, десо, и Зрши је Бописа 2а Јесепје Бојезшка, сКкоје, гађика сетепја, зштрогтпо Кирашо, а пад зршот зе Фе Јеро бгдо Магјап. Магјап Зштоућ ! рип газшћ Жуоџија, а за пјеса зе тоге Јеро ушен себ 5рн 1 окоћпц.

Ређаг се пат 12 5рша рззан Како је ршомао 1 Зја је ум! Чео. За тога да исти ра да рптипо пјесоуо рзто» (Марган адгези, рпјери робапзки тагки 1 розјан ргеко росе). Кад зе Регаг Медпе уга#4 оп се ртед зат ројагак 12 дриа јал! зуојшт годнеј та да доја2. Како бе ј0 ис, ра да годнеји ргте уез! рге песо оп К пјита доршије» (Оп се (аКоде ртеко розје Бглојам , а 10 се зне! Кгог раг пио).

Макоп (оста Рејаг се зе роутан 1 оп Се пат [еро о зуети оуоте рмсан. (— То се 4 ропамјјапје —).

Чада дЧеса розтааји рјауц дазки, па Којој 51 Поуасот рикагат1 ротепцн објекн ! пирогедији за зуојџт тодета. Маде спапке 1! стајц Бојаша 5уе оџо.

Рајјпе уедђе о охоше чјефсе ц Зкојзкот Фуоп5ћ, п Којет се па месој роут5и тос! резкот ргамн зуе 12ибауапе геостајвке објекте.

Ширење тела на топлоти

— Од Живка Смиљанића —

Шта су течности; Кажште коју врсту течности. Колико стања може вода имати“ Која су то стања“ — Чврсто „течно и гасовито. Кад вода има чврст) стање А: течног А гасовитог — Кад се претвори у водену пару. Кад постаје водена, пара од воде; — Кад се вода загреје. А шта бива од водене паре кад ое расхладиг — Вода. Шта је у ствари водена, пара — Гас. Знате ли још који тасад — Ваздух. Може ли се гас ухватити рукомг — Не може. Шта се може руком ухватити — Оно што је чврсто. Кажите ми коју чврсту ствар! — Клупа, табла, сто,... пећ. Шта је пећ“ — Ствар. Зашто служи пећ. Каква је лети“ А вимиг

Циљ. Децо, учићемо шта бива са стварима кад се затреју и кад се расхладе. Пи.

А) ЧВРСТА ТЕЛА

1 За ову сврху као експерименат узети жицу која је на једном крају добро стетнута у гвоздене стете. Поред жице вертикално стоји један картон. На картону је направљена сказаљка која додирује крај жице. Сказаљка може бити од картона или мало чвршће хартије. Жица се загрева примусом. Затрејана