Учитељ

510 Хроника

Омладински покрет. Од пре неколико година почело је претрунисавање пољске омладине, која тежи за вишим животом и боље уређеним друштвеним односима, у јакој држави. Једна од главних омладинских организација, је таг ртледпја (Претстража), којој је гесло: част, добро, слобода и моћ отаџбине. Управни одбор налази се у Варшави, а цела Пољска. подељена је на 11 области, у којима се образују многобројне јединице од око 15 чланова уређене као праве животне п радне заједнице. Образовање личности и карактера овде игра првенствену улогу; затим долази самообразовање, дисциплина и узајамна помоћ, изградња једне нове идеологије и новог гледишта на свет. Сви чланови Претстраже морају добро познавати Пољску у прошлости пи садашње стање културно, економско и политичко; они се спремају у таквом духу да свој живот п рад посвете друштвеном добру н моћи државе. Они морају такође повнаватл, што је могуће боље, суседне државе и тражити сарадњу са иностраном омладином. За време великих школских одмора скоро сви чланови учествују у летњем логоровању; ту се уче да живе у заједници, да схвате кооперативу, да искусе савремени друштвени механизам: лоторовање буди дух заједнице, развија смисао за организацију, подиже схватање одговорности, навикава на послушност, владање собом и тактичност. Један од највећих покретача п извођача овог покрета је г. Макуш, генерални директор министарства просвете.

Специјализирање за социјални рад. Институт за социјални рад пи послешколско образовање је део педагошког факултета слободног универзитета у Варшави. Учење на том отсеку траје две године. Институт је намењен лицима која пмају извесну праксу из тих области и желе да се усаврше. Неки предмети су обавезни за све ученике, на пример: техника интелектуалног рада, рационална организација рада, историја послешколског образовања, социјална политика. Отудије за специјализирање деле се на три групе према избору ученика. Прва група: послешколско васпитање и настава (организација те наставе, типови и облици васпитања одраслих, методологија послешколске наставе, социјална хигијена, радничко законодавство, заштита радника, теорија п пракса децентрализације управе, социјалне установе нтд.. Друга група: библиотеке (наука о библиотекама, библиографија, проблеми књига и читања, школско законодавство итд). Трећа група: заштита деце и мајки (психологија детета, психолотија мајке, установе за социјалну заштиту, проблеми социјалне заштите нтд.). Ево неколико предмета из семинара: испитивање живота радника, рад у дечјим клубовима, методологија лектире, пропаганда за ширење и читање књита. Осим течаја обавезни су: семинари, лично експериментисање, стаж и пракса на раду у извесним установама, као и екскурзије с практичним циљем.

НЕМАЧКА

Школске заједнице (5сћшестетде). Пруски министар просвете укинуо је родитељске савете (ЕЊегпђешие) који су постојали у народним школама, јер нису довољно вршили свој задатак, који се састоји у поматању сарадње између родитеља и учитеља. Они су замењени школским заједницама, (бећшеете та). и омладинским саветом (ЈиселаууаЊег) који се бира из заједнице. Школску заједницу сваке школе образују ђачки родитељи и учитељи; на челу заједнице је“ управитељ школе. Он сам бира између родитеља 2—8 члана омладинског савета, који ће му поматати у вршењу ових дужности (број ових чланова може бити п већи по већим школама). У женским и мешовитим школама бар један од ових чланова мора бити ученичка мајка. Њима се придружује један предводник (ва женске школе једна предводница) кота упућује хитлеровека омла-

| ! |

[ | 5 ће . +