Учитељ

594 Д-р Слободан Поповић

ми смо били нераздвојни другови. Сваког дана приликом поласка у школу ми обично сачекамо један другог“.

Неколико дечака истичу да се највише друже са својим најбољим друговима зато што се никад не свађају, не бију с њима, не грде се; зато што им другови не краду; најпознатији су иму родном месту; зато што су рођаци; заједно су „чували говеда“; заједно станују и, најзад, што у друштву с њима има „шале, смеха и слободе“, што је човек с њима најслободнији. (Видети табелу 2). Код њих су, као и код већине испитаника, добили израза и други мотиви дружења. Шалу и слободу воле нарочито дечаци и младићи који су немирни и разуздани. Тај тип младића на селу, као што ће показати наши сарадници у својим радовима, јесте у појединим крајевима бројно врло јак.

Поред типа плашљивог и повученог младића, постоји на селу тип дрског и разузданог младића. Осетљиви дечаци и младићи избегавају претставнике другог типа. Задовољење потребе за духовним зближењем често је код појединаца спречено дрским понашањем њихових другова у школи. Младић у фази сазревања доживљује потребу за пријатељем који би га разумео и коме би (поверио своје тајне. Многи испитаници тврде да воле своје другове и зато што ови поступају с њима благо, што им не говоре "ружне речи, не вређају и не исмевају их. Дечко (12; 3): „Ја волим своје другове што идем с њима и никада ме нису исмејавали и викали ружне речи“. Други (12; 5): „Ја се највише дружим с њима зато што су они честити, не воле никада да се туку и не говоре ружне речи као други... Никада нисмо се тукли ни један другог вређали с рђавим речима“. Трећи (12; 9): „М волим их зато што они према мени поступају благо и добро и не грде меине псују“. Четврти (14; 8): „Имам још школских другова, али они су рђави према сваком. Сваком речју гледају да ме увреде“. Између њега и тих другова не могу да се створе срдачни односи. Пети (15 година): „Ја се највише дружим с њима зато што су они мирни и не свађају се и не бију се него се воле... И они су врло добри ђаци и поштени и не свађају се, воле друштво и ја се онда с њима дружим“. Шести (16; 2): „Сваки мој добар друг никада није опсовао нити је кога наљутио. Па зато на моје добре другове никад се нико није пожалио да су учинили какво рђаво дело“. Седми (16; 6): „Свуда и на сваком месту ми смо заједно. Један другога никад нисмо увредили. Имао сам прилике да видим где се двојица побију, а до тада су били нераздвојни другови. Међутим тога код нас није било. Кроз свих осам година ми смо проживели као браћа. Б .је такође мој добри друг. Не памтим да смо се када побили што се често дешава међу некима“. Осми (16; 8): „Мојим друговима никада не бих учинио никакву рђаву ствар, а зато не би прво из поштовања према другу, друго јер када бих ја њему нанео нешто што би њега вређало онда значи да нисмо другови, и зато треба чувати свога друга као брата“. Девети (16; 9): „Моји најбољи другови су они који живе са мном лепо, који ме не вређају“. Десети младић (17;8) утврђује да „сви другови нису искрени. Неки су пажљиви према другу — према мени,