Учитељ

548 Швешко Ђ. Поповић

у пракси изгледа марксистичка слобода мисли и поштовање човекове личности. —

Још само неколико примедаба о марксистичкој дијалектици. „Дијалектика, вели њен оснивач Фридрих Енгелс, није ништа друго него наука о свеукупним законима гибања и развитка у природи, у људском друштву и у мишљењу“. Дакле, дијалектика обухвата решавање свих проблема и самим тим прелази научне границе искуства и прелази у област слободне спекулације о ономе што је изван нашег искуства, изнад природе, она је метафизика. Чим се подухватимо решавања последњих узрока света и појава у њему, ми смо у области метафизике. Зато је смешно кад се марксисти огорчено боре против метафизике и стално о њој говоре с омаловажавањем. То је по оној народној: у води стојиш, а воду не видиш. Дијалектика примењена на људско друштво је „материјалистичко схватање историје“. Ни Маркс ни Енгелс нису ово схватање потпуно разрадили. Још за њиховог живота настала су разна тумачења њихових мисли. Позната је она анегдота о Марксу, који ја за тумачење једног свог присталице рекао: Ако је то марксизам, онда ја нисам марксиста! — Већ сам назив „историјски машеријализам“, дао је поводе разном схватању. Једни су мислили да већ тај назив упућује на филозофски материјализам, по којем је основна супстанца света материја. Други су тумачили марксизам тако, да поред материје треба признати и самосталност духа, (филозофски дуализам). Најновије „правилно“ «схватање материјалистичког схватања историје износи др. Макс Адлер, професор универзитета у Бечу. По њему, економски фактор се никако не може одвојити као један чисто материјалан фактор од духовног деловања у друштву. „Тако је материјалистичко схватање историје, правилно схваћено, један монизам, и то не један материјалистички већ један духовни монизам“. (Др. Макс Адлер: Материјалистичко схватање историје и дијалектике).

Још нисам навео све тешкоће на које наилази материјалистичко схватање историје. Ако су односи производње подлога

свима осталим људским акцијама, ако привредни односи одређују идеолошке односе и најзад ако су догађаји у друштву и историји исто тако одређени нужним начином баш каои појаве у природи, онда се поставља читав низ питања на која није лако одговорити. Зар су односи производње независни и натурени човеку па да диригују свима његовим радњама» Зар и ти односи производње нису дело човека» — Ко ствара привредне односе» Имају ли духовне идеје самосталну вредност и моћг — Ако немају чему онда пропагирање извесне идеологије. Ако су историјска збивања одређена, како да се избегне фатализам> — Ако ч0век нема слободну вољу, чиме се онда може оправдати његова морална одговорносте — Ако су историјски велики људи само производ свога доба, израз потреба широких маса које једине чине историју, онда како се може објаснити појава многих мислилаца, научника и уметника, које њихово доба и њихови савременици уопште нису схватили» —