Учитељ
Деца која се шешко васпитавају 549
Низ тешкоћа и несавладивих препрека на које наилази марксистичко учење толико је велик, да га не може прихватити ниједан темељнији мислилац. Стално се јављају нови тумачи марксизма и нико уствари не зна шта је марксизам и шта хоће. Ко има право у његовом тумачењу: Бернштајн, Кауцки, Плеханов, Адлер или Лењин» — Ако се одлучимо за Лењина, ко, пак, њега правилно схвата: Стаљин или Троцки и Зиновјев» —
Ето како изгледа та јединоспасавајуће „наука“, коју нам проповеда г. Р. Теодосић. Растеже се као хармоника, а мигољи као јегуља, па је не можеш ухватити ни за главу ни за реп. На таквим основама не може се градити ништа здраво и трајно, па није никакво чудо, што у совјетском школству и педагогици влада онакав хаос и безначелност.
Деца која се тешко васпитавају
— Од Данила Вукајловића —
Ш
У вези с питањем о сексуалном васпитању, које питање нисам могао мимоићи, рад сам, исто тако узгред, да поменем још један наш грех, — тачније грех наших отаца, — а то је: олако узимање одн. потпуно превиђење правог значаја пубершетног и адолесценшног доба — оног периода у човечјем животу, кад се дефинитивно одређује судбина личности, која је предодређена доживљајима из раног детињства.
Пубертетно доба, доба сазревања, централно је питање психологије младости, која је као што је познато, једна од најмлабих психолошких дисциплина. Ја се овом приликом не могу много задржати на том питању, али најважније морам рећи, јер многи пубесцент постаје тешко васпитљив у том критичном и значајном периоду. Оно што морам одмах рећи то је, да се и о овом питању говори не само мало већ и врло нерадо — а уколико сеи говори, говори се без правог разумевања ствари. То је сасвим разумљиво, кад се зна да доживљаји из овог периода стоје у органској вези с питањима из дечјег сексуалног живота.
Период овај, познато је, пропраћен је често пута таквим психофизичким потресима, понекад таквим душевним витлањем, да се ниједан потрес у доднијем животу не може стим мерити. Али, и то је чудновато, и са гледишта психолошког занимљиво, сви се ти доживљаји — као и сексуални доживљаји из раног детињства — доцније, по правилу, скоро потпуно заборављају. Први смисао тога заборава могуће је увидети само у кругу васпитача, — пре свега средњошколских наставника. Није редак случај, да се неко између нас, при објашњењу неуспеха својих бака у једном или другом предмету, позове на своје искуство из ђачких дана. Непознат ми је случај, међутим, да се неко позива на своје