Учитељ

572 Д-р Милош Ђурић

кло, он је први израђени плебејац, реалист без идеала, искрен песник-просјак. У фрг. 24а он моли Херма, бога који дели богатство: О Хермо, драги Хермо, Мајин породе

с Килене, молим те — од зиме дршћем сав Хипонакту подари пас и вунен плашт

и сандале и топлу кожну обућу,

шездесет дај му дуката и други стан!

У фрг. 25 жали се Херму што га још није услишио. У 29 жали се на своје сиромаштво:

Ал' мени Плуто:б — он је преко мере слеп не уђе никад у купу и не рече:

„Хипонакте, тридест мина сребра ево ти

и много бљага другог јер си невољан“.

У фрг. 39 описује човека који је од богаташа постао сиромах. Ту се спомињу разна јела: туновина, укусне чорбе, патке, зечеви, палачинке од сесама, колачи од меда, што је све богаташ сваки дан у изобиљу јео као еунух у Лампсаку, док није спискао цело имање, па онда спао на то да копа камено тле и да једе ропску храну — смокве с јечменим хлебом. У фрг. 42 он прети да ће се убити ако му не пошаљу јечма да скуха чорбу — лек за слабо здравље (фарракоу лоуцр с). У фрг. 77 пева о облапорну човеку као да пева епопеју. Стога су га сматрали за оснивача пародије (АТћеп. ХМ 6985), а и цео његов живот није друго него пародија живога његових песничких претходника. И Архилох је авантурист и луталица, једе хлеб изван завичаја, отворено и безобзирно открива свој унутрашњи живот, али је, ипак, према Хипонакту, прави господин.

Својим плебејским ставом, својим крајњим индивидуализмом и својим истинитим и верним, често и вулгарним, приказивањем реалног живота, у чијој се средини сам налазио, Хипонакт се највише удаљио од идола прошлости, од хомерских норама и витешких конвенција, и он је први почетник киничког морала. Утицај његова духа и његова реализма осећа се и у Херондину миму и у поезији познијих киничара, Феника из Колофона", Леониде из Таранта, Керкиде из Мегалопола. Да је био популаран показује Аристофанова комедија (Жабе 661, Лисистр. 361), затим епиграми Алкеја, Теокрита, Леониде и Филипа и коментари његовој поезији (Аћћеп. УП 3244).

Уз Хипонакта често се спомиње Ананије, о коме немамо никаквих обавештења, ни о његову пореклу ни о његовој отаџбини, али је свакако Јоњанин и припада М! веку. Сачувано је свега 5 одломака, од којих у најдужем расправља кад је које месо најбоље. „Неко је вулгарно казао да један пар кобасица или један пар ципела, исто толико вреди колико исве драме Шекспирове“, а Хајне, у предговору својој књизи Лушеција, год. 1855, каже

76 Плуто, бог богатства. “ 77 (4. А. Дегћага Рлоних уоп Когорћоп, Тежје ц. Џпегзисћипреп, Гејр218 1909.