Учитељ

Разликовање речи, које казују: име, особину, радњу и број. _ 697

Куповао наочаре да зна читгти : Лица:

1) Дете

2) Његов пријатељ

3) Дућанџија.

1

Дотађа се на улици једне вароши.

Дете: „Шта је оно, пријатељу, што онп људи носе на очима Пријатељ: „То су наочари.“

Дете: „А зашто они носе наочаре г

Пријатељ: „Носе их да лакше и боље читају и тшину.

Дете: „А какви су то људи;

Пријатељ: „То су школовани и паметни људи.

Дете (за себе): „Зашто бих се ја толико година мучио учећи се, нето

ћу и ја купити једне наочаре, па да одмах моту читати п писати.

Џ

Догађа се у једном дућану те вароши.

Дете (улазећи у један дућан): „Добар дан, чико!“

Дућанџција: „Добро ти Бог дао, дете! Шта, хоћеш да купиш

Дете: „Хоћу да купим једне наочаре.“

Дућанџија: „Добро! Ево пробај ове, мислим да су за тебе!“

Дете (стављајући наочаре): „Дајте ми, чико, једну књигу!“ наопако, јер није било писмено): „Ове не ваљају, дајте ми друге!“

Дућанџија: „Па ти си узео књигу наспако!“ |

Дете: „Или ме ви варате, или ми нећете да продате добре наочаре.“

Дућанџија: „Очи су у тебе, моје дете, здраве, а наочаре су добре, него ти ниси писмено. Иди ти у школу па ћеш тамо да научиш читати н писати, па ти наочари неће ни требати. „Без муке нема науке.“

Дете: „Хвала ти, чико на савету! Збогом!“

(Узима је

Ж. Ч. Ћирић

Разликовање речи, које казују: име, особину, радњу и број.

(предавање држано у Ш разреду)

Игтоворим реч — звоно — Шта сте чули; (звоно) Је ли звонилог (није) Па како сте та чули2 (Чули смо реч звоно). — Петао. — Шта сте сада чулиг (Реч петао). Клупа. Шта сте сада чулиг (реч клупа.) — Нашта помислите кад чујете реч клупа2 (На ову ствар.) (Ако се не добије тај одговор, пита се има ли клупе у учионици“ и слично) — Сто. — На шта сте сада помислили% (добро) __ Сад ћете показивати на оно што ја будем поменуо! Пећ, (деца показују пеђ). Зашто сте покавали ту ствар“ (Ви сте поменули њено пме). Врата (показују) Прозор — мапа, зид, таваница, слика, табла, учитељ итд.

__ Нека устану они чија ћу имена поменути: Пера, Мара, Јова итд. Седите! Које сте ви ствари показивали (оне чија сте имена рекли, пли које сте поменули, гласи одговор). Која су деца устала малочас“ А која су села Зашто -су баш она усталаз Шта казују те речи: Пера, Мара, Јова, птд.“ (Имена.) Шта. су они мало час урадили (Устали и сели. Зашто; Устаните сви! Седите! Дигните десну руку! итд. Зашто сте то радили Шта ове речи казују: (Шта да радимо.) Јест те речи казују радње. А оне првег набрајам: Пера, Јова, клупа итд. Имена. Видите ли неке казују имена а неке не нето; (Радње).

Диљ. Ми ћемо децо разговарати о тим врстама речи овога часа. (Понавља се циљ —) Нека устану: Душан, Воја, Драга, итд.! Зашто су ова деца устала Војог (Шрозвали сте их.) А тиз И мени сте рекли.) — Како сам ти рекаог (Изтоворили сте моје име). Ако се не добије овај одговор, онда питати јесам ли на тебе руком пли чим другим показао; (Не, већ сте рекли моје име).