Учитељ

698 Томач Брајовић

— Дај ми Јово пнсаљву! (Зашто си ми донео ту стварг Ко ће да наброји ствари које смо показивали“ Ти! Ти! Ко ће казати која су деца устајала и седала“ (Јова, Мара, Пера, Јула итд. Ко би хтео да напише те речи“ Ти! Хајде редом опе ствари! (Пише мало ниже од врха прво имена деце па ствари. Остави се мало слободног простора на врху табле да бн се после ту намисала дефиниција о подели речи на врсте), |

Има речи које казују:

| Ко зна одакле је Војаг (из Г. Рачника) А Џераз (из Врановца), а Јоваг (из Д. Штипља). Ко ће да нопише одакле суг Ти! (пише се у истој рубрици имена, места. Које је брдо са источне стране наше школе2 (Голо Брдо). Која се река види са Голог Брда: (В. Морава). Ко зна неку притоку В. Мораве (Белица, Јасеница, Ресава). Ко ће то написатнг Ти! (Пише се у истој рубрици). Која св планина види преко Мораве2 (Ртањ). А у нашој близени на југозападу (Црни Врх крагујевачки). (И то написати као и пре),

Шта успева по нашим брдима: (Шљива, крушака, итд.. Шта се ради да би имали шљиварг (Копа се). Још» (Саде се саднице). Још, Ко ради те послове (Земљорадник). — Шта још радн земљорадник; А и вид Ко ће набројити шта земљорадник ради; Ти! (Копа, оре, сеје, коси итд.). Кад чујете реч шљива, на шта помислитег А реч земљорадник“ На шта помислите кад кажем копатиг (на један рад — једну радњу). А кад кажем коситиг — Певатиг Шетатне итд. Ко ће прочитати оно што смо написали на таблиг — Шта те речи казујуг (Имена). Шта да напишшемо нзнад њих; (Имена). Пишем имена: А сад бих ја хтео да видим каквих ту све има имена; — Џера, Мара, Јула, Воја чија су то именаг (Лица). — Сто, клупа, пећ птд.; (Ствари). В. Морава, Ресава итд. (Река). Г. Рачник, Врановац, Д. Штипљег (Места). — Ко ће да напише оне речи, које казују радње“ Ти! (Копати, певати, носити итд.. Шта ћемо овде написати; — (показујем на наслов ове рубрике). (Радње) — Ко ће још набројити коју радњуг Ти, ти:

Волите ли ви радитиг Шта најрадије радите; Ко радо бере грожђе: А ко радо једе грожђе (ја... ја....). — Које ти грожђе радо једеш (бело). А ти“ (црно) — Ко од вас радо једе јабуке: Какве јабуке радо једете% (вреле) Како изгледају зреле јабукег (Жуте). Још какве; (Црвене). Има ли их зелених“ По чему знате да су оне узрелег (Миришу). Какод (Пријатно). Има ли нешто овде црвено као јабука (Милојкина блуза). Још% (Перин шал) итд. — Шта има жутог Плаво; Бело% Лепо% итд. (Тражити што више придева, јер деца највише оскудевају у речнику придевима, а и код одраслих је то случај.)

Добро децо, ми поминусмо грожђе: бело, црно, жуте јабуке, вреле, црвене

миришљаве, шта ове казују те речи: жуте, црвене итд. (какво је). — Ко ће написати неколико речи које казују какво је: Погледајте нашу таблу! Каква је) (Црна). Још (Глатка), Још (Дрвена) итд. Посматрајте зид! — Какав је!

(Висок, бео, раван, камен итд. Ко ће написати неколико тих речи које казују какав је зид“ Ти! Да ли су сви зидови у нашем селу овакви“ (Не). Који су још оваквиг (Црквени, задружни пи овај школски). Шта опет казују ове речи: Црквени, школски, задружниг (Који андови и то ћемо написати! А на врху: (какво је). — Овде разуме се не може бити детаљнијег објашњења о подели