Учитељ

594 Јован Стојиљковић

убрзо развила до огромних размера. Замишљао је нове пределе, нове градове и читаве догађаје.

Када је имао десет година ступио је у нижу реалку у Госпићу, где је провео четири године, све до 1870. У школи је цртање важило као један од најглавнијих предмета, које му се није милило. Математику и природне науке је јако волео и због тога био цењен. Експерименте из механике и електротехнике, које је у школи посматрао, сам је код куће понављао. Потребне књиге набављао је где је стигао и са страшћу читао. Мако добар у свима предметима, сем у цртању, имао је муке да пређе из разреда у разред.

По свршетку ниже реалке разболео се и лекари и родитељи изгубили су сваку наду. Као последњу понуду дозволили су Николи да ради што хоће. Прва његова жеља је била да чита. У кревету је непрестано читао и тако удубљено, да је потпуно заборавио да је болестан и убрзо се дигао из постеље, али се дуго опорављао и морао да пропусти још једну школску годину.

Тек 1872 године ступио је у вишу реалку у Карловцу, где је провео пуне три године и матурирао 1875. Ту је имао одличног професора физике који је вршио много експеримената, а Тесла му у томе стално помагао. Чудне појаве електрицитета, о којима ни у каквим књигама није могао добити објашњења, нарочито су га гониле на размишљање.

Намера његова била је да изучава електротехнику и да постане инжењер, али му је отац био неумољив и хтео да постане свештеник и продужи традицију породице. У то време завладала је колера у Госпићу и страховито покосила људе. Разболе се и сам Никола и једва пређе кризу, али је читавих девет месеци морао да остане у постељи и за то време лебдео између живота и смрти. Отац му је био стално поред постеље и стрепио за њега, јер је већ изгубио старијега сина. Никола, предосећајући да би му остварење његове жеље дало нове снаге, рече једнога дана оцу да мисли да би оздравио кад би га отац послао на технику. И отац му обећа да ће га послати у „најбољу технику на свету“ да учи за електроинжењера.

Кад је Никола оздравио отац га пошље на Високу техничку школу у Грацу. Свој живот у Грацу првих година школовања описује Тесла у својој аутобиографији: „Када је прошло време мога одмора, био сам послат у Политехничку школу у Грац у Штајерској, коју је мој отац изабрао, јер ју је сматрао за једну од најстаријих и најбољих институција. То је био моменат који сам толико жудно очекивао и ја тако отпочех своје студије под добрим изгледима, чврсто решен да постигнем успех. Био сам се решио да своје родитеље изненадим и тако сам целе прве године радио непрекидно од 3 часа изјутра до 11 часова увече, и то сваког дана, не изузимајући ни недељу ни празнике. Моји другови нису узимали ствари тако озбиљно, и према томе природно је да сам био први међу свима. Те прве године сам положио девет испита и професори су сматрали да заслужујем више од највиших квалификација. |