Учитељ

Никола Тесла, 595

Од тога времена сам се посветио поглавито проучавању физике, механике и математике, проводећи часове одмора у библиотеци. Имао сам праву манију да сваки започети посао завршим.

Већ првих година рада у школи задобио сам наклоност и пријатељство неколицине професора. Међу њима био је и д-р Але. То је био насјајнији предавач кога сам икада слушао. Нарочито се интересовао за мој рад и често је остајао читав час-два у сали за предавања, дајући ми проблеме да их решим, у чему сам уживао. Њему сам објаснио летећу машину, коју сам био измислио, и то не један илузоран проналазак, већ проналазак који је базирао на здравим „научним принципима, што је помоћу мојих турбина остварљиво и ја ћу ускоро свој проналазк објавити.

Друге године мојих студија добијемо у нашој лабораторији из Париза једну Грамову динамомашину. Док је проф. Пешл изводио опите, употребљавајући машину као мотор, четкице су проузроковале неприлике, бацале су велике варнице, и ја сам приметио да би морало бити могућно направити мотор без ових незгодних справа. Али он нам објасни да то није могућно. Под утицајем професоровог ауторитета, ја сам за прво време напустио ову идеју, али сам се убрзо уверио да сам у праву и приступио сам задатку са свим жаром и неограниченим самопоуздањем младости“.

ж ж

Машина чије је недостатке Тесла одмах уочио и осетио јесте динамомашина једносмислене струје, која је радила као мотор.

Једносмисленом струјом зовемо ону струју чији се саставни делови, електрони, крећу увек у истом смислу, исто онако као што се водене честице у једној реци крећу увек у једном истом смислу, од извора ка ушћу. Као што се воденично коло окреће под притиском водене струје, тако се и електрични мотор окреће под утицајем електричне струје која кроз њега пролази.

Поред једносмислене разликујемо и наизменичну струју. Ту саставни делићи струје, електрони, не иду непрекидно једни за другим, већ кад се из буди каквог разлога покрену са свога положаја, они се крећу док се не сударе са себи суседним делићима, њима предају брзину и терају их даље, а сами се враћају назад док се поново не сударе, сада са делићима с друге стране свога првобитног положаја итд.

Наизменичну струју можемо поредити за кретањем заталасаног језера или мора. Замислимо мирну језерску површину и бацимо у њу један камен. На месту пада камена вода ће шикнути, а око тога ће се створити један круг који ће се све више ширити и може доћи чак и до обале, ако је удар био довољно јак. Добија се апсолутно утисак да се онај првобитни круг заиста кренуо од места потреса и доспео до саме обале. Али ако се на површини воде налази какав предмет који плива, хартија, дрво, слама или др. видећемо да се при пролазу таласа пловни предмет само издигао, ишао мало лево и десно и кад се све смирило остао где је и био. То значи да водене честице које су се покренуле падом ка-

38"

| |