Учитељ

612 Гојко Тешић

(Трећи младић од 18 година). Четврти од 19 година: „Сад ми је срце на место! Ама, волеа сам да дам вола, само да гледам како га изудара онај Војај“ Обојица причају врло живо, радосни, стежу руке и показују како су се тукли противници. Пети младић (17 година) говори: „Чекај, жено, доста си се биа посилија; дига главу, па никога не гледа, ал нека га сад! Видеја је он шта је и како је“ (тј. колико вреди). — Та: мржња се испољава често и у игри у колу. Онај кога мрзе не добија место напред у колу, други заузму најбоља места, „до најбоље девојке“, или када води коло, кидају га младићи. и ругају му се. Зато ови омрзнути младићи бивају усамљени, мисле на освету. Врло ретко се дешава да се друже и заједнички спремају за отпор и борбу.

Код осталих младића у доба пубертета или се утврђују раније другарске везе, или се раскидају, или се стварају нови другарски односи.

Шести младић (од 16;7 година) прича: „Дружија сам се сас овога Стојана све до скоро и лепо смо се слагали; али он поче да ми заповеда, да га слушам! Што рекне, све мора да будне; а што ја рекнем, он то никако не слуша — ја до'ватим, па се посвађам с њега!“ Седми (20 година): „Ја све идем куд Бору, идем и увече и ујутро и свакад, а он куд мене неће никад да дође! Направија ми се господин! Али ја видим да он воли да иде сас другога, па му рек'о: „Иди сас Воју и сас Мирка — шта ћу ти ја!“ Осми (од 17 година) се жали: „Ја кад отиднем куд Гојчу, увек нађе послу, па изађе из собу, ја не могу сам, или ме увек тера да му помогнем нешто. А кад он дође куд мене, ја га лепо уведем у собу, разговарамо од све — а он јок!“

Шести, седми (20 година) и осми младић (17 година) су раскинули другарске везе. Шести неће да трпи власт свога друга, опире му се. М он предлаже нешто своме другу, али овај то не усваја, док не дође моменат да се посвађају. Седмом је криво што другар неће да дође к њему, то га понижава; осећа љубомору када сазнаје да његов друг воли да се дружи с другим. Осми је узнемирен и огорчен: кад год дође своме другу, овај излази из собе, налази нека посла, тако да је њему криво. Многи младићи, када виде да су неки другови немарни према њима, да их не разумеју, брзо прекидају све везе с њима.

Узрок кидања другарских веза лежи ну међусобном огозарању младића или свађи под утицајем смутљиваца.

Понеки младићи забораве непријатељство које је постојало међу њима када су били деца, па се непосредно или под сугестивним утицањем других, најчешће родитеља, заволе и постану нераздвојни другови. Уживају у томе што заједно лепо играју, што се истичу међу другим младићима и вешто сналазе у неким ситуацијама, када треба да направе какву шалу или виц. Постају присни другови, осећају то добро, али не могу да изразе речима. Тако један (девети) од 18 година прича: „Ја не знам како сам заволеа онога Виту. Чини ми се, живот би' за њега даа!“ И, заиста, у разговору о томе другу често узвикне: „Остави се, море, то је све човек!“ Када говори о њему, бива живахан и дрхти од

уцене