Учитељ

Узроци дружења сеоских младића 613

радости што може да га хвали. Истиче да највише воли свог друга зато што је миран, уљудан, није безобразан, а и зато што и он њега воли. Додаје: „Све што рекнемо, то радимо! То мора да будне!“ То је израз њиховог међусобног разумевања. Чим један предложи нешто, други пристане на то. Осећају највећу радост када се разумеју. „Само кад га погледам, или намигнем, он зна шта је!“ Многи изјављују да воле своје другове више него своју рођену браћу и родитеље. Један младић, од 16 ; 7, изјављује: „С братом се посвађам за мало зашто, а с другара, чини ми се, никад!“ (Десети младић). Други, од 16 година: „Ја брату никад не могу да кажем шта сам наумио, или неку моју тајну, а једва чекам кад ћу да се састанем с другара, да му испричам што имам на срце, и одма сам некако весели радујем се кад му кажем: (Једанаести младић). Трећи 17 : 9: „Ја кад се посвадим нешто сас моји, ја одма: идем куд другара. Кад сам сас њега, све ми бриге отиднев и постанем одма' весел! Зато и волим да имам другара!“ (Девети младић).

Код своје браће и родитеља не налазе разумевања. Нарочито их муче старија браћа. Тако се не слажу да купе „момку“ одело, да га пуштају да иде свуда, забрањују млађој браћи да воде љубав са „свакакве девојке“ и због тога избијају сукоби. Право разумевање младићи налазе код својих другова. Договарају се о свему шта ће да раде, стварају планове како ће да се освете браћи. Те намере само они знају. Оне су често фантастичне. Другови замишљају да ће, када се ожене, живети „кућа до кућу“. „Све ће заједно да радимо“. „Нема, куј не нападне, коске има да му сломимо!“ Због тог колективног маштања и снова на јави често се састају, воле да живе у том будућем, засебном свету, идиличном, мирном, испуњеном радом и љубављу према другима. У таквим часовима другови су у заносу, причају врло живо, фантазија им је врло разиграна. Тада се највише воле, највише показују љубав један према другоме. Долази и до усклика: „Е, волим те више но рођенога брата!“

Потребу за друговима многи младићи осећају особито онда када сами не могу остварити своје циљеве. Млађи момци траже старије, који ће их научити како имају да остваре своје намере. При том ови им служе као вође, јер су искуснији од њих. Каткад су вршњаци. Када им нешто испадне за руком, радују се своме успеху и хвале своје другове који су их научили како треба да поступају да би нешто постигли. Кажу: „Море, знаш ти то како треба, стар си чича ти за то!“ |

Опазили смо два типа другарства. Док се једни младићи друже из чисто духовне потребе, из потребе за друговима који разумеју њихов душевни живот, друге покреће на дружење користољубље. Првом типу припадају махом они који су истог материјалног стања; ретке су трајне другарске везе међу младићима различитог економског стања. Бива да се последњи спријатеље, па и побратиме, али, пошто је та веза заснована на користољубљу, брзо се раскида. Тако су се два младића, један од 21 године и други од 24 год. побратимили на једној сеоској свечаности и