Учитељ

Филозофија и настава 681

ђен је склоп, живот и развитак како свих организама у природи тако свих организација у друштвеном животу, тако склоп и облик свега стварања и развитка вишег духа. Сав животни ток и развитак, по томе закону, одговара еволуцији и одређен је супротним животним принципима, факторима, силама. По закону еволуције и сам динамички фактор, као најјачи израз унутрашње физичке и психичке покретне моћи човекове, почев од веселе и безбрижне игре до озбиљног и брижљивог рада, механизује се и стабилизује у правилима регулисане облике. А када се дух и живот засите једним утврђеним обликом, механика се потом динамизује, нарушава новом, ојачаном динамиком, те и у томе видимо кружни ток, по коме се после ослабеле синтезе појављује ојачана антитеза. Тако и свака друга животна сила и вредност преобраћа се временом у своју противност. По томе се и најопштији животни облик — рад преобраћа у своју противност: у капитал, као што се и капитал преобраћа у рад. А обе те вредности подлежу важности синтезе и антитезе у наизменичним сменама како међусобног тако и посебног уједињавања и разједињавања. У тим сменама и променама мењале су се како форме тако вредности рада и капитала, те су се удруживали и раздруживали како радници тако капитали, као што се првобитна искључива вредност рада преобратила у претежну или искључиву вредност капитала, који се од средства изметнуо у циљ, па се у данашњем времену поново живот окреће прворедној и општој вредности рада. Особито кружни ток развитка се јасно оцртава у применама појединих облика друштвеног живота, као и у важности његових елемената. Као што знамо за враћање у живот једном напуштених облика одеће, игара, песама и музике, те се при обновљеном враћању у њиховим вредностима појављује спирално-кружно уздизање, тако се у живот враћају облици породичног и државног уређења. И као што се смењују и усавршавају републикански и монархиски, децентралистички и централистички, уставни И безуставни системи управе, тако се враћање са уздизањем показује у културноисториским променама породичног живота. Тако је кроз дуге низове векова кућу водио отац, потом мати, сада поново води отац. Мли се закон кружног тока показује у променама моногамије и полигамије, те је после првобитне агамије и моногамије настала полиандрија, па се с полиандријом мешала полигинија (групни брак), затим је остала сама полигамија и најзад је наступила савремена моногамија и агамија.

Ово само неколико наведених најобичнијих примера кружних промена из диалектике духа и живота наговешћују велико шаренило диалектичких обрта како у појавама и облицима тако у принципима и идејама тока човекове умности и све животне стварности. Да се у свој тој разноврсности и растурености појава!) утврди њихова законитост, као и законска важност самих принципа развитка, то је остављено Диалектици, чије се учење

1) Напомена. Појаве живота, посматране са њихове естетске стране, изложене су сређено и прегледно у недавно објављеном спису аутора ових редова: Увод у филозофију живота кроз контрасте.

| | |