Учитељ

632 Сава Б. Петковић

односи како на диалектику умне унутрашњости, на само сазнање, које се окреће око хипотеза и фикција, тако на диалектику умне спољашњости, на разумевање животне стварности, које се постиже објашњењем испољених промена у историској важности самих животних идеја, те се окреће око њихових антитеза џи синтеза. У овима се огледа живот, рађање и развитак, еволуција, законитост промена животних принципа и идеја.

Овом приликом нам је на реду, да загледамо у форму диалектике ума, у њен класични облик, дналог, који своју значајну примену налази не само у високој умности филозофије и књижевности него ни у ниској умности наставе и практичног живота.

(Наставиће се у септембарској свесци)

Дечје самосталне игре некад и са

— Од Саве Б. Петковића —

Једна од најлепших особина човечје душе је склоност према занимању у виду игре-забаве. Та се склоност манифестује скоро на сваком кораку у многим и разноврсним формама. Матор човек, Као и дете од неколико дана живота, изводи је истина сваки по Своме духовном нагону и узрасту. 0 играма човека од детињства до старости могло би бити више читавих књижевних студија, пошто би свако човечје доба од прве године живота па (рецимо) до 80 године пружало своју специјалност, своју посебност. Гостопримство и простор листа даје ми могућности, да овом приЛиком говорим само о једном делу дечјег забављања-играња у току основног школовања. А мој је циљ да изнесем своја запажања о дечјим самосталним играма некад и сад и то опет у ограниченој садржини.

Деца се и сада забављају-играју као и раније, тј. она и сада са истим одушевљењем и еланом јуре истој и изводе је. Исти их пагон гони у игру и ако она већ више није онаква каква је пре извесан број година била. Форма и садржина данашњих игара и прошлих је у огромној различности,

Дечје самосталне игре увек су биле израз њихове душе, њиховог живота. Оне су прелазиле с колена на колено, истина увек са извесном изменом и модификацијом. Од постанка човека то се тако догађало и бивало све донде док у друштву не би наступио неки крупнији преокрет, који би имао утицаја и на живот и развитак детета.

Друштвене револуције су највећи фактори у одлучивању за постојећи ред и систем. Оне, као и у свима друштвеним слојевима, огромно утичу на живот и развитак детета па самим тим и на њихов самостални избор и систем игара.

Велика је разлика у самосталним дечјим играма пре и после рата, као што је и велика разлика између пре и послератног детета. Ново време донело је и нове игре, а уз то ин ново, нешто друкчије, не као негдашње, дете; па је разумљиво, када се, да