Учитељ

(О пројекшу правилника за полагање практичног уч. испита 685

пом, збивањима, сложеношћу живота, један врло обиман и сложен материјал за испитивање сваке врсте. Треба ли теме за писмени испит из педагошке групе предмета да буду даване са циљевима стриктно педагошким» Или и сопијалним, политичким, економским и многим другим које нам свако друштво пружа у разноврсним облицима и нијансама» Кандидат ће се при спремању за тај део испита наћи у врло тешком положају због обилности, сложености и обиља материјала, и мишљења сам да ће такви задаци просечно увек подбацивати. Поред свега тога, треба имати на уму да такав свој рад кандидат има да брани са извесном сигурношћу која има да докаже његово солидно познавање ствари. Какав ће појам кандидат створити себи о овом испиту и како ће се за њ припремати» Моје је мишљење да је оваква одредба за овај део испита врло неодређена, нејасна и да је најмање олакшавајућа за кандидате. И што је најважније, ни стручно -педагошки карактер није дат овом испиту.

Усмени испит кандидата по пројекту претрпео је коренитих измена. Градиво које се испитује на испитима по пројекту одребује се тиме што се своди на обим градива у опсегу наставног програма потпуне народне школе, затим, што се допуњује још испитима из природописа, природословља и математике. Ово је једна од најстварнијих олакшица кандидатима. Питање је само да ли је ово оправдано и каква ће корист бити од свега тога.

Теоретско знање предмета предвиђених за испит, по своме обиму, сведено је на минимум. Кандидатово знање, дакле, на усменом испиту има да се креће у оном обиму у коме ке креће знање ученика основних школа. Није нарочито потребно истицати последице оваквих схватања. Зар је једном интелектуалцу и учитељу довољно познавање свих набројаних предмета само у оном обиму колико то треба да зна његов ученик» Зар једном учитељу није потребно ширих погледа, ширег и општег и стручног образовања» Даље, оваквом изменом створена је једна немогућност друге врсте. Познато је какав је програм за основне школе, колико општи, елементаран, стваран за духовни опсег дечјег схватања, интересовања и доживљавања, што је сасвим разумљиво и нормално. У каквом ће се положају наћи сада наставници испитивачи који за кандидате из својих предмета имају да спреме 50 листића са по три питања на сваком листићу 2! Какве све елементарне ствари из рачунице, земљописа, историје, народног језика и књижевности (512!) имају да питајуг! М да ли је уопште могуће припремити за извесне предмете толики број питања (150, а ако је број кандидата већи од педесет, онда и више), а да се она на сваком четвртом или петом листићу не понове" Какве нелогичности и немогућности могу произаћи за извесне предмете из оваквих одредаба Шта деца у основној школи уче (и каког), рецимо, из књижевности» М колико то уче, у коме обиму Књижевност је, да не идемо далеко, једна духовна област најважнија од свих за духовно изграђивање човека. Њен чисто васпитни карактер и њена васпитна садржајност јесу од великог значаја. Ја сам говорио горе о неоправданости само једног пи-